- Kada sam prvi dan došao u Beograd, imao sam jednu najlonsku kesu, jednu košulju, kiflu i jogurt. I imao sam harmoniku. Nisma imao gde da spavam to veče. Od svih parkova u Beogradu ja sam te noći prespavao u parku pored Skupštine. Posle sam bio jedini harmonikaš koji sam svirao unutra same Skupštine - ispričao je jedan od najboljih harmonikaša na ovim prostorima Mirko Kodić.

On je opisao i svoj susret sa najvećim bokserom svih vremena.

- Sa ocem sam gledao Muhameda Alija pošto je on mnogo voleo boks. Probudi me u 3 ili 4 sata ujutru da gledamo Alijev meč. Imali smo privilegiju da imamo TV. Nakon 40 godina ja ulazim ja u Interkontinental i vidim Muhameda Alija. Ni ja ne znam kako sam mu se obratio. Prišao sam mu i rekao - dobro veče, ja sam Mirko, Majk. Želeo sam da vas upoznam da vam stegnem ruku. I tada sam vratio film kada me je otac budio u jednom drvenom krevetu u kome smo spavali da gledam tog čoveka. Eto šta je vreme - rekao je Mirko Kodić.

- Tad i nije bila reč zvezda. Sad samo čuješ – ja sam zvezda a on ne zna gde je levo a gde desno. Sudbina me spasla. A spazio me moj kum Boki Milošević. Kad sam snimio tu malu ploču, on se slučajno zadesio u studiju. On me pitao da li sam slobodan prekosutra da dođem u jednu TV emisiju da odsviram nešto. Tad se sviralo uživo. Ja uživo svirao 15 minuta i sutra dan sve novine pisale o tome. Posle toga prvi koji me je zvao je bio moj kum Šaban Šaulić. Te 32 godine sam bio njegov lični harmonikaš - ispričao je Kodić.

Kaže kako je u u prvih 15 godina bilo naporno.

- Znao sam da odem u WC da plačem. Mi članovi orkestra popijemo sok pojedemo pljeskavicu i pravac soba spavanje. A tamo su sedeli za drugim stolom velikani narodne muzike. Tamo onda bude najbolje pečenje, školjke, dagnje, lignje, najbolja pića. Ja sam dugo godina sa Šabanom bio na 'vi'. Bio sam mu odan. Ja sam njega mnogo voleo, volim ga i dan danas. Dok on peva ja sam ga gledao u zenicu oka. Zato je on mene izabrao da ja budem uz njega svih tih godina. Ta mi je tih godina neko rekao da izaberem moja porodica ili Šaban Šaulić ja bih izabrao njega. Ja sam ostavio porodicu zbog Šabana. Sve sam ih ostavio na selu, a krenuo sam za njim - ispričao je Kodić i otkrio da je to na kraju bilo najbolje za sve njih.

Priča kako je zadovoljan time koga je sve upoznao kroz život, s kim je sedeo, sa kim je provodio noći i dane.

- Tri puta sam se ženio, imam dva sina i ćerku. Imam dva unuka. Živeo sam sa osobom koliko je trebalo. Kad je nestala ljubav, što bih se mučio kad nje nema više. Onda sam našao ljubav u drugoj osobi, pa u trećoj. Nisam ja osuđen da živim sa nekim ako ga ne volim. Da živim zato što treba da živim - kaže Mirko Kodić.

Prisetio se i kako su ga u to vreme jurile mnoge devojke ali i mnoge pevačice.

- U to vreme postojala su tri lika – onaj mali što je pevao u Srebrnim krilima, Zdravko Čolić i Mirko Kodić - kaže on.

Govoreći o poznamstvu sa Željkom Ražnatovićem Arkanom, Mirko kaže da ga je Arkan voleo kao čoveka.

- Kasnije sam postao jedan od najplaćenijih muzičara u Jugoslaviji. Cifre nemam pojma. Nije me ni interesovalo, novac je došao sam po sebi. LJudi su tada pravili svadbe ne kada su želeli nego kada sam ja bio slobodan. Oni su želeli da im ja sviram. Posle sam bio u stanju da ja počastim moje društvom kurvoazijeom ili don perinjonom. Trebalo mi je 30 godina mukotrpnog rada i velikih odricanja u životu da bi ja došao u situaciju da mogu da priuštim škampe, školjke, doručak u Beču, večeru u Parizu - rekao je Kodić.

Napominje kako su mu hiljadu puta rekli – ja bih hteo da sviraš kao što si svirao Ceci i Arkanu.

Foto: Jutjub printskrin/Svetlana Ceca Raznatovic

 

 

- Rekao sam im da ja to ne mogu da ponovim. Te večeri sam dobio preko 100.000 maraka za jednu pesmu. To ja nisam zadržao za sebe jer to nije moje. Ja sam bio gost na toj svadbi. U tom momentu kad sam ja svirao “Zajdi zajdi” mrav se nije čuo. To je meni veća nagrada nego 100 hiljada maraka. Ja sam te pare dao momcima koji su svirali u orkestru - ispričao je Mirko Kodić na TV Hepi.