"Diskusija o zahtevu takozvanog Kosova za prijem u Savet Evrope pokazala je veliku podeljenost koja vlada među zemljama članicama, s obzirom da imamo 12 država u SE koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavinost takozvanog Kosova", kazala je Ðurović Tanjugu.
Ona je navela da je činjenica da postoje i članice SE koje su priznale takozvano Kosovo i koje aktivno učestvuju u njihovoj promociji takozvane državnosti.
"Takođe postoji i treća grupa zemalja koje smatraju da je ovo pitanje osetljivo i sa pravnog i sa političkog stanovišta i da treba pažljivo postupati prilikom donošenja bilo kakve odluke", rekla je Đurović.
Ona je dodala da su se tokom rasprave čula različita mišljenja i o tome kada bi zahtev Kosova mogao da bude ponovo razmatran.
"Neki su bili mišljenja da zahtev takozvanog Kosova treba da se razmatra što pre i da se donese odluka o otpočinjanju procedure za članstvo, drugi su smatrali da ne bi trebalo žuriti kako se ne bi napravila neka šteta u pogledu jedinstva organizacije koje je postignuto u toku ove godine i na čemu mnogi insistiraju da je bitno da bude očuvano", kazala je Đurović.
Pročitajte još
Prema njenim rečima, za sada nije određen datum kada bi ponovo moglo da se raspravlja o zahtevu Kosova.
"Mogu da kažem da ćemo mi nastaviti intenzivnu diplomatsku aktivnost da sprečimo pokušaje da se stavi ovo pitanje ponovo na dnevni red, a posebno da se donese odluka o otpočinjanju procedure", kazala je ambasadorka u Misiji Srbije pri SE.
Ona je istakla da je od 12. maja, od kada je zvanično podnet zahtev za članstvo takozvanog Kosova u SE, Srbij bila uspešna u sprečavanju otpočinjanja procedure prijema.
"Ovo jeste pobeda Srbije, jer je činjenica da procedura za učlanjenje nije počela, a da su iz Prištine sve učinili da ona počne i to što pre", ocenila je Đurović.
Ona je kazala da se u Strazburu konstantno suočavaju sa dolascima prištinskih visokih zvaničnika, koji pokušavaju na sve načine da ubede diplomate, predstavnike zemalja članica i visoke zvaničnike samog SE kako su oni zemlja koja ispunjava sve uslove za članstvo u organizaciji .
Đurović je prenela da prištinski zvaničnici tvrde da su oni spremni da ispunjavaju ljudska prava i da u tim razgovorima insistiraju da njihov zahtev što pre da uđe u proceduru.
"Sve te tvrdnje koje dolaze iz Prištine jasno je da su samo prikrivena namera za još jednom potvrdom takozvane državnosti, a nikako njihove posvećenosti ispunjavanju standarda SE", navela je Ðurović.
Ona je pojasnila da se razumevanje na koje je Srbija naišla u SE, odnosi kako na one koji su na čvrstom stanovištu poštovanja međunarodnog prava u pogledu svake zemlje članice UN, tako i na zemlje koje su priznale tzv. Kosovo, ali koje, kako je rekla, razumeju opasnost jednog ovakvog presedana u Savetu Evrope.
Đurović je pojasnila da je svaka članica koja se pridužila organizaciji došla do te odluke putem konsenzusa i da nikada nije dolazilo do glasanja o bilo kakvoj novoj kandidaturi.
"Ukoliko bi do glasanja došlo, samim tim bi i u tom striktno formalnom smislu unutar SE to bio presedan", objasnila je Đurović.
Ona se posebno zahvalila zemljama koje su današnjoj diskusiji bile čvrsto na stanovištu poštovanja teritorijalnog integriteta Srbije i navela da su to Španija, Slovačka, Azerbejdžan, Moldavija i Gruzija.
Ambasadorka je dodala da bi za potpuno povlačenje zahteva Kosova sa dnevnog reda Srbija morala da ima podršku većine zemalja članica SE i podsetila da od 46 zemalja, vaćina priznala jednostrano proglašenu nezavisnot Kosova.
"Ako pogledamo brojke, većina jeste na njihovoj strani, ali pravo i pravda su na našoj strani. Nnastavićemo da se borimo za naše nacionalne interese i da pitanje takozvanog Kosova ne bude predmet kako dnevnog reda, tako ni odluke koja bi bila pogrešna i za samu organizaciju i za sve vrednosti koje predstavlja SE", zaključila je Đurović u izjavi Tanjugu.
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".