"Дискусија о захтеву такозваног Косова за пријем у Савет Европе показала је велику подељеност која влада међу земљама чланицама, с обзиром да имамо 12 држава у СЕ које нису признале једнострано проглашену незавиност такозваног Косова", казала је Ðуровић Танјугу.
Она је навела да је чињеница да постоје и чланице СЕ које су признале такозвано Косово и које активно учествују у њиховој промоцији такозване државности.
"Такође постоји и трећа група земаља које сматрају да је ово питање осетљиво и са правног и са политичког становишта и да треба пажљиво поступати приликом доношења било какве одлуке", рекла је Ђуровић.
Она је додала да су се током расправе чула различита мишљења и о томе када би захтев Косова могао да буде поново разматран.
"Неки су били мишљења да захтев такозваног Косова треба да се разматра што пре и да се донесе одлука о отпочињању процедуре за чланство, други су сматрали да не би требало журити како се не би направила нека штета у погледу јединства организације које је постигнуто у току ове године и на чему многи инсистирају да је битно да буде очувано", казала је Ђуровић.
Прочитајте још
Према њеним речима, за сада није одређен датум када би поново могло да се расправља о захтеву Косова.
"Могу да кажем да ћемо ми наставити интензивну дипломатску активност да спречимо покушаје да се стави ово питање поново на дневни ред, а посебно да се донесе одлука о отпочињању процедуре", казала је амбасадорка у Мисији Србије при СЕ.
Она је истакла да је од 12. маја, од када је званично поднет захтев за чланство такозваног Косова у СЕ, Србиј била успешна у спречавању отпочињања процедуре пријема.
"Ово јесте победа Србије, јер је чињеница да процедура за учлањење није почела, а да су из Приштине све учинили да она почне и то што пре", оценила је Ђуровић.
Она је казала да се у Стразбуру константно суочавају са доласцима приштинских високих званичника, који покушавају на све начине да убеде дипломате, представнике земаља чланица и високе званичнике самог СЕ како су они земља која испуњава све услове за чланство у организацији .
Ђуровић је пренела да приштински званичници тврде да су они спремни да испуњавају људска права и да у тим разговорима инсистирају да њихов захтев што пре да уђе у процедуру.
"Све те тврдње које долазе из Приштине јасно је да су само прикривена намера за још једном потврдом такозване државности, а никако њихове посвећености испуњавању стандарда СЕ", навела је Ðуровић.
Она је појаснила да се разумевање на које је Србија наишла у СЕ, односи како на оне који су на чврстом становишту поштовања међународног права у погледу сваке земље чланице УН, тако и на земље које су признале тзв. Косово, али које, како је рекла, разумеју опасност једног оваквог преседана у Савету Европе.
Ђуровић је појаснила да је свака чланица која се придужила организацији дошла до те одлуке путем консензуса и да никада није долазило до гласања о било каквој новој кандидатури.
"Уколико би до гласања дошло, самим тим би и у том стриктно формалном смислу унутар СЕ то био преседан", објаснила је Ђуровић.
Она се посебно захвалила земљама које су данашњој дискусији биле чврсто на становишту поштовања територијалног интегритета Србије и навела да су то Шпанија, Словачка, Азербејџан, Молдавија и Грузија.
Амбасадорка је додала да би за потпуно повлачење захтева Косова са дневног реда Србија морала да има подршку већине земаља чланица СЕ и подсетила да од 46 земаља, ваћина признала једнострано проглашену независнот Косова.
"Ако погледамо бројке, већина јесте на њиховој страни, али право и правда су на нашој страни. Ннаставићемо да се боримо за наше националне интересе и да питање такозваног Косова не буде предмет како дневног реда, тако ни одлуке која би била погрешна и за саму организацију и за све вредности које представља СЕ", закључила је Ђуровић у изјави Танјугу.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".