Један мандат Џимија Картера у Белој кући био је праћен економским и дипломатским кризама.
У турбулентним последицама Вотергејта, Картер је помиловао оне који су избегли регрутацију у Вијетнаму и постао први амерички лидер који је озбиљно схватио климатске промене.
Док је био на дужности, Картер је помогао је у склапању историјског мировног споразума Египта и Израела, али је морао да се суочи са иранском талачком кризом, нуклеарном несрећом на Острву три миље и совјетском инвазијом на Авганистан.
Као узгајивач кикирикија из Џорџије, стигао је у Вашингтон 1977. године са високом стопом подршке, да би га Роналд Реган прегазио на изборима четири године касније, када је победио у само шест савезних држава.
Већина историчара оцењује га као просечног председника.
Прочитајте још
Али у пензији он је постао неуморни борац за мир, животну средину и људска права, за шта је на крају овенчан Нобеловом наградом за мир.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Борац за грађанска права
Џејмс Ерл Картер Јуниор рођен је 1. октобра 1924. године у градићу Плејнс, у савезној држави Џорџија, као најстарији од четворо деце.
Његов отац сегрегациониста покренуо је породични посао са узгојем кикирикија, а његова мајка Лилијан била је регистрована медицинска сестра, пише Би-Би-Си.
Картер је био кошаркашка звезда у средњој школи, а његово искуство са Великом кризом и строга баптистичка вера прожели су његову политичку филозофију.
Провео је седам година у америчкој морнарици - током којих се оженио са Розалин, сестрином пријатељицом - и постао подморнички официр.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Али, на његово велико разочарење, био је присиљен да да оставку на тај положај после смрти оца 1953. године и да се врати кући да би водио породичну фарму која је запала у проблеме.
Приноси из прве године пропали су због суше, али је Картер успео да преокрене пословање у своју корист и успут се обогати.
Ушао је у политику са најниже позиције, изабран у низ локалних школских и библиотечких одбора, пре него што се кандидовао за сенат Џорџије.
Америчка политика била је у превирању после одлуке Врховног суда да се укине сегрегација у школама и Картер је повео жестоку кампању на страни грађанских права.
Његова фарма је бојкотована, а локална Демократска странка у Џорџији покушала је да га елиминише из сената крађом изборних гласова.
Али Картер је уложио жалбу и након тога је служио још два мандата.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Гувернер
Кандидовао се за гувернера 1966. године, али није успео да обезбеди номинацију Демократске странке.
Изборе је на крају добио кандидат сегрегациониста.
После кампање је остао у дубоким дуговима, али је зато успео да скрене пажњу на себе.
Четири године касније, повео је евангелистичку и конзервативнију кампању - овај пут са већим успехом.
Ушао је у гувернерску резиденцију чврсто решен да оствари своју мисију.
- Рећи ћу вам сасвим отворено - прошло је време расне дискриминације - објавио је он.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Поставио је слике Мартина Лутера Кинга на зидове локалне управе, док је Кју Клукс Клана демонстрирао испред зграде.
Постарао се да Афро-Американци буду изабрани на јавне положаје.
Међутим, било му је тешко да пронађе равнотежу између властитих чврстих хришћанских ставова и либералних инстинката кад је у питању закон о абортусу.
Иако је подржавао право жена на прекид трудноће, одбио је да повећа финансирање како би им то омогућио.
Победа
Кад је Картер покренуо кампању за председничку кандидатуру 1974. године, земља се још није опоравила од скандала са Вотергејтом.
Себе је представио као једноставног узгајивача кикирикија, неук
Свестан да се Америка осећала изневереном од Ричарда Никсона, заклео се да никад неће лагати нити намерно обмањивати.
Његов тајминг је био савршен. Америка је желела аутсајдера, руку чистих од Вашингтона, а Картер није имао никаквих мрачних тајни.
Испочетка су анкете показивале да га подржава свега око четири одсто демократа. А опет, само девет месеци касније, успео је да порази актуелног председника Џералда Форда.
Није да је био природан материјал за кампање. Као сложена личност, његова јавна персона одувек је била обележена насмејаном љубазношћу. Али Картер није био опуштен са новинарима.
- Радујем се овим конфронтацијама - рекао је окупљеним представницама штампе, „да мало потру лепе и пријатне ствари које ми се дешавају као председнику."
Фото: Профимедиа
А искреност на коју се заветовао га је у више наврата уваљивала у невоље.
Славно је признао да је „у мислима много пута починио прељубу".
Потом је произвео још више новинских наслова кад је на све то додао религију.
- Бог зна да ћу то учинити. И Он ми прашта - објаснио је.
Картер је у Белој кући носио фармерке и џемпере и гасио грејање да би штедео енергију.
На крову је инсталирао соларне панеле, које је председник Роналд Реган касније скинуо.
Његови „разговори крај камина" преношени на телевизији били су свесно опуштени, али је тај приступ деловао сувише неформално кад су почели да се множе проблеми.
Мировни споразуми
Чим је америчка привреда ушла у рецесију, Картерова популарност је почела да опада. Покушао је да убеди земљу да прихвати строге мере штедње како би се изашло на крај са енергетском кризом, као што је ограничавање следовања бензина, али је наишао на жесток отпор у Конгресу.
Планови да уведе универзалну здравствену заштиту такође су запели у законодавству, док су стопа незапослености и каматне стопе скакали у небеса.
Његова политика према Блиском истоку започела је тријумфом, када су египатски председник Садат и израелски премијер Бегин потписали споразум у Камп Дејвиду 1978. године.
Годину дана касније, потписао је споразум САЛТ Два са Совјетским Савезом, поставивши ограничења на стратешко оружје.
Али успеси у иностранству били су кратког даха.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Револуција у Ирану, која је довела до хватања америчких талаца и совјетска инвазија на Авганистан представљали су тешке изазове. Амерички бојкот Олимпијских игара 1980. у Москви, уведен из протеста због совјетске инвазије на Авганистан, подржао је велики број земаља - али су се игре ипак одржале.
Исте године је Картер прекинуо дипломатске везе са Ираном и увео трговинске санкције у очајничком покушају да ослободи америчке таоце. Покушај да се они силом ослободе завршио се катастрофом, у којој је погинуло осам америчких војника. Инцидент је сасвим сигурно угасио сваки наду за његов реизбор.
Пораз од Регана
Картер је успео да се избори са озбиљним такмацом у виду сенатора Едварда Кенедија за демократску председничку номинацију 1980, а освојио је 41 одсто свеукупних гласова на наредним председничким изборима.
Али то није било ни изблиза довољно да би победио републиканског противника Роналда Регана.
Бивши глумац је улетео у Велу кућу са убедљивом победом по систему електорског колеџа.
Последњег дана мандата, Картер је објавио успешан завршетак преговора за пуштање талаца.
Иран је одлагао време њиховог поласка све док председник Реган не положи заклетву.
Фото: Википедија/Јавно власништво
У знак признања за његове напоре на обезбеђивању пуштања талаца, Реган је замолио Картера да отпутује у Немачку и да их дочека кад су коначно ослобођени.
По напуштању дужности, Картер је имао један од најнижих процената подршке било ког америчког председника у историји.
Али наредних година урадио је много да поправи репутацију.
У име америчке владе, ишао је на мировну мисију у Северну Кореју која се на крају завршила Договореним оквиром, раним покушајем да се постигне споразум о разоружавању нуклеарног арсенала.
Помогао је да се демократски изабрани председник Хаитија врати на дужност после војног пуча 1994, а обављао је и дипломатске послове у бројним земљама, међу којима и Кину, Босну и Херцеговину, и Кубу.
Његова библиотека, Картеров председнички центар, постала је утицајна сортирница идеја и програма намењених решавању међународних проблема и криза.
Нобелова награда
Истакнут међу Картеровим програмима био је Глобал 2000, међународна организација за помоћ чији је циљ био унапређење контроле болести и пољопривредна продуктивност у земљама у развоју.
Картер је 2002. године постао трећи амерички председник, после Теодора Рузвелта и Вудроа Вилсона, који је добио Нобелову награду за мир.
Он је једини који је то признање примио након што је напустио Белу кућу.
- Најозбиљнији и најраспрострањенији проблем - рекао је он у свом говору на додели", „јесте све већи јаз између најбогатијих и најсиромашнијих људи на свету."
Током наредне деценије, путовао је свуда у мисији унапређивања односа међу земљама.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Са Нелсоном Манделом основао је Елдерс, групу глобалних лидера који су се посветили раду на миру и људским правима.
Залагао се за контролу оружја, истополне бракове и укидање смртне казне.
Противио се злостављању затвореника у Заливу Гвантанамо, израелском историјату кршења људских права и рату Џорџа Буша у Ираку.
Картер је понекад био изричит у критици на рачун председника Доналда Трампа, рекавши за Вашингтон пост 2018. да је 45. председник био „катастрофа" са „ставом одбијања да се прихвати истина".
Касније године
Џими Картер се никада више није кандидовао ни за једну јавну функцију.
Уместо тога, задовољио се улогом искусног државника, говорећи са моралним ауторитета са позиције левог центра.
У пензији, Картер се одлучио за скроман начин живота - што је упадљива разлика у односу на његове наследнике.
За Вашингтон пост је изјавио да је, кад се вратио у Џорџију, његов посао са кикирикијем - пребачен у фидуцијарну својину током његовог председничког мандата - био 1,5 милиона долара у дуговима.
Али Картер није желео да уновчи време проведено у Овалној соби.
- Не видим ништа лоше у томе; не осуђујем друге што су то радили. Само никад нисам имао амбиција да будем богат - рекао је он за Пост.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Одбијао је добро плаћена гостовања и позиције у корпоративним одборима у корист простог живота са Розалин у Плејнсу, у Џорџији, где су обоје рођени.
Њих двоје су прославили 75. годишњицу брака 7. јула 2021. године.
Картер је једини савремени председник који се вратио животу у кући у којој је живео пре него што је ушао у политику.
Након времена које су провели у Вашингтону, Картер и Розалин су се вратили у своју приземну трособну кућу.
Према писању Поста, процењена вредност куће Картерових износила је 167.000 долара - мање него возила Тајне службе паркиране испред ње да их заштите.
Лечен је од рака, болести која је убила оба његова родитеља и три сестре, у августу 2015. године, објавивши месецима касније да је излечен од те болести.
У мају 2019. године, Картер је оперисао сломљени кук, после пада код куће. Али повреда га није дуго зауставила. Свега неколико месеци после хируршког захвата, вратио се на посао као волонтерски градитељ Станишта за хуманост.
Бивши председник и његова жена почели су да раде с овом добротворном организацијом 1984. године и од тада су помогли у обнови више од 4.000 кућа.
Наставио је да предаје веронауку у Баптистичкој цркви Маранта у Плејнсу, понекад дочекујући на часове потенцијалне председничке кандидате из редова демократа.
Написао је неколико књига, а њихове аудио верзије освојиле су три награде Греми.
У марту 2019. године, Картер је постао најстарији живи председник у америчкој историји.
Његова политичка филозофија садржала је понекад сучељене елементе конзервативног одрастања у малом граду и његових природних либералних инстинката. Али најјаче мотивација у његовој доживотној јавној служби била су његова дубока религијска уверења.
- Не можете да раздвојите религијска уверења од јавне службе. Никад нисам приметио никакав сукоб између божје воље и моје политичке дужности. Ако прекршите једно, прекршили сте и друго - рекао је он.
Фото: Профимедиа
Подсетимо, некадашња прва дама Розалин Картер, супруга Џими Картера, преминула је у новембру 2023. у 96. години.
Розалин и Џими Картер били су у браку 77 година.
- Преминула је у 14.10 сати са породицом поред ње - саопштио је Картер центар.
Фото: Профимедиа
Пар је имао троје деце односно 11 унучади и 14 праунучади.
БОНУС ВИДЕО:
