Ovu prestižnu nagradu do sada su odbila samo dva dobitnika stavljajući komisiju u nezgodan položaj.

Ruski pisac Boris Leonidovič Pasternak odbio je 1958. godine Nobelovu nagradu za književnost. NJegov roman "Doktor Živago“ poneo se prema Sovjetskom socijalizmu i Crvenoj revoluciji na prilično "liberalan" način, i stoga je bio i zabranjen u SSSR. Mnogo godina kasnije, obelodanjeno je da je CIA vodila tajnu promociju knjige unutar Sovjetskog saveza.

Pasternak je dobio nagradu za knjigu po kojoj je snimljen i popularan film, ali ju je odbio zbog straha od Sovjetskog režima.

Filozof i pisac Žan Pol Sartr godine dobio Nobelovu nagradu za književnost 1964. godine, ali ju je odbio. Kako se navodi u njegovom zvaničnom objašnjenju koje je dostavio Nobelovom komitetu, on je rekao da ne želi da bude institucionalizovan kao pisac.

- Nije isto ako se potpišem kao Žan Pol Sartr ili kao Žan Pol Sartr, dobitnik Nobelove nagrade. Pisac mora da odoli da bude pretvoren u instituciju, čak i kada se tako nešto dešava na počasan način - naveo je Sartr.

Nobelove nagrade postoje zahvaljujući švedskom naučniku i industrijalcu Alfredu Nobelu, pronalazaču dinamita, koji je želeo da se iz njegovog fonda svake godine izdvaja novac za doprinos čovečanstvu.

Nagradu dodeljuje Švedska akademija nauka, a dobitniku sledi i novčani iznos od nešto više od 1.000.000 evra. Jedini srpski dobitnik Nobelove nagrade bio je književnik Ivo Andrić.

BONUS VIDEO:

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".