U DOMU ZABLAĆANSKOG '94: Trudna žena, tastov i taštin mali stan u nezgodnom kraju

Daleke 1994. godine, ekipa "TV Novosti" bila je u poseti glumčevoj porodici, a u tekstu koji je tom prilikom nastao, mogu se naći brojni zanimljivi podaci iz njegove karijere i privatnog života. Da je bila reč o smutnom vremenu, svedoči sam početak, u kojem se navodi da je Zablaćanski sa kolegama napustio festival u Edinburgu zbog političkih provokacija iz Sarajeva. U nastavku teksta koji prenosimo u celosti, između ostalog, možete otkriti i kako se zbližio sa suprugom, balerinom Nenom Vesković, sa kojom je u to vreme čekao drugo dete:

Poslednja vest glasi: "Beogradska pozorišna grupa Julija demonstrativno je, pred sam kraj, napustila Umetnički festival u Edinburgu. NJeni članovi su na ovogodišnjem Festivalu igrali Strindbergovu "Gospođicu Juliju" i imali su tri zakazana nastupa. Posle dva izvođenja, oni su napustili Edinburg i otišli u London.

Demonstrativno su napustili festival zbog - kako su u pismu koje je potpisao Stevo Žigon objasnili - provokacija gostiju iz Sarajeva koji su boravak u Edinburgu koristili ne za umetnost nego za političke laži i antisrpsku propagandu. Uz zahvalnost domaćinima što su im omogućili učešće na festivalu, beogradski umetnici su poručili da je u takvoj situaciji mržnje jedino što su u cilju očuvanja ličnog i umetničkog dostojanstva mogli učiniti, bilo napuštanje Festivala". Predstava je, inače, dobila dobre kritike i glumci Ivana Žigon, Milenko Zablaćanski i Elizabeta Đorevska, pa i reditelj Stevo Žigon, mogu biti zadovoljni. Istina, pismo i napuštanje Festivala skrenuli su još malo pažnje na predstavu i naše umetnike, ali, kako to obično i biva - svet se nije promenio. Što se glumca Milenka Zablaćanskog tiče, on, javljajući se kući supruzi Neni i sinu Ivanu, nije se mnogo bavio "incidentom": najviše ga je interesovala njegova porodica u "malom" izdanju, a u iščekivnju - trećeg. Uostalom, on je i navikao da u njegovom životu i najbolje isplanirane stvari ne budu baš onakve kako ih je zamislio.

I stvar sa potrkrovljem bila je dobro planirana: stan će biti gotov do jeseni, beba će se roditi u oktobru. Od željenog potkrovlja ostao je samo - plaćeni projekat, više nikom potreban. Počela je nova trka za drugi prostor, nove papire i drugi projekat. Ako bude sreće, formalnosti će biti okončane do oktobra. Kako dolazi zima, "mansarda mali stan" počeće da se podiže s proleća.

Što se bebe tiče, ona je na putu baš kao što je zacrtala. Stan nije njena briga. Petogodišnji Ivan, koji je nameran da u životu bude kuvar, uz glasno izražene želje i toplo nadanje (a bez prethodnih ultrazvučnih dokaza) trebalo bi da dobije - sestru. Ali, kako u poslednje vreme stvari stoje, rađaju se neka silna muška deca i roditelji su postali sumnjičavi: možda će i po ovom pitanju da omanu!

Pročitajte još

MORALA DA POBEGNE: Zašto je Dubravka napustila Srećne ljude

15:04

SVAĐA BORE I PRELETA: Sve zbog Čorbine maskirne uniforme

17:27

FRAJERI: Kako su se Gaga i Bora trkali ko je bolji zavodnik

14:10

SMOKI IM BIO KAO OTAC: Kako je izgledalo snimanje "Policajca"

22:43

I tako: bar za sledećih godinu dana, Snežana Vesković, balerina, i Milenko Zablaćanski, glumac, oboje u angažmanu u Pozorištu T, to jest u Pozorištu na Terazijama sada kod "Vuka" stanovaće i dalje sa Snežaninim roditeljima. Ne treba kriti, razmišljali su o iznajmljivanju stana, ali kad su se preračunali, više nisu ni razmišljali. Sada je njihov "topli dom" u jednom od nehumanih i zapuštenih zemunskih solitera, u kraju koji je izuzetno uzbudljiv: često se puca a ne promašuje! Ne može se podičiti veličinom. Porodici Zablaćanski pripada "sve", a zapravo - jedna soba. Milenko hvali i diže u nebesa taštu i tasta: kaže da su sjajni. Kako i ne bi, koga je moliti, nije srditi.

Milenko Zablaćanski je, sasvim slučajno, rođen u Bogatiću: mama je otišla u goste i tamo ju je zatekao srećni događaj. NJemu više godi da kaže da je iz Glušca, u tom selu otac mu je držao berbersku radnju. Posle se porodica, zbog školovanja dece, preselila u Šabac. U tom gradu je - kaže glumac - "dugo i neslavno učio gimnaziju". Fakultet dramskih umetnosti završio je 1981. godine, "uz punu podršku profesora Ognjenke Milićević". Te iste godine predstavio se i na Festivalu monodrame i pantomime u Zemunu, sa diplomskim radom "Gimpel luda". Da se ne lažemo, što bi rekao pokojni G. Pavle Bogatinčević, nije osvojio kolajnu. Na samom početku, ipak, bilo je jasno: sve su šanse na njegovoj strani, ali za svaku stvar, za svaku ulogu moraće da se bori i izbori.

Snežana (zvana Nena) Vesković završila je baletsku školu "Lujo Davičo", u klasi profesora Anđelke Jablan. Slučaj je tako hteo da pre sedamnaest godina nacionalni teatar, to jest, Narodno pozorište, te sezone ne podmlade svoj baletski ansambl. Nije bilo audicije, i mlade balerine su ostale - nigde. Bilo je i sreće: Pozorište na Terazijama je priredio audiciju: umesto da se komisiji predstave kao beli, crni i ostali labudovi, devojke su zaigrale kan-kan. Bile su odlične. Pozorište na Terazijama dobilo je novu, talentovanu "baletsku postavu". (Od tog doba, reklo bi se, počeo je i ozbiljniji rad sa baletskim ansamblom u tom teatru). Posle dve godine nacionalni teatar je bio spreman da primi mlade balerine da volontiraju. "Posle dve godine, ja sam u mom pozorištu bila - solistkinja - priča Nena. - Već sam u mjuziklu "Moj dečko" u režiji Soje Jovanović, imala svoj arentinski tango. Igrala sam u "Veseloj udovici", a Lidija Pilipenko se pripremala da koreografski postavi "Priču o konju". U našem pozorištu radio je Perva, radio je Petar Slaj..." Rad sa Petrom Slajom joj se izuzetno dopao: ubrzo je postala član njegove baletske grupe, a u svoju igračku biografiju upisala je "Folk paradu".

Slučaj je hteo da vojnik Milenko Zablaćanski, koji je televiziju strasno gledao u trenucima odmora i kad je bilo dozvoljeno, primeti igračicu iz "Parade". Slučaj je i namestio da mu ona bude "učiteljica igranja" dok se pripremao za mjuzikl "Moj dečko". Slučaj je, verovatno, i hteo da njihov prvi zajednički projekat bude "Poslednja nit". Oni sami najbolje znaju šta je sve slučaj režirao u njihovim životima...

U ovom času, Snežana, na neki način, uživa plodove rada i - čeka bebu. Iza nje su uspešni nastupu u mjuziklu "Neki to vole vruće" i "Kabare", ali i dvadeset i pet godina, beneficiranog, radnog staža. Što se Milenka tiče, kod njega ništa nije beneficirano. Pozorišnu sezonu je završio uz pohvale kritike u Nušićevom "Dr" u režiji Radoslava Dorića, bio je Milorad. Kaže da se za tu predstavu "sve poklopilo": vreme joj u potpunosti ide na ruku. Leto mu je prošlo sa Belokovom i njegovom "Mušicom" koja završava drugu sezonu sa odigranih šezdesetak predstava. Igrana je na svakom zgodnom mestu, gostovala gde god su je pozvali. "Gospođica Julija" ima svoju priču: pripremana je za Večernju scenu Radović, bila na mnogim gostovanjima, uvršćena u repertoar Narodnog pozorišta, otisnula se i na put u Edinburg... "Nisam od onih koji sve znaju o pozorištu - kaže. - Onog trenutka kad se ugase svetla u sali, a upale reflektori i bace na nas neke nove zrake, pred okom zatreperi - tajna. Kao dete uronite u nju, tumarajući njenim katakombama i lavirintima. Smeh ili jecaj iz sale koji proprati to tumaranje, pomažu na putu. Iza ostaju znoj, strah, strepnje... U tom snu se pojavi neki čovek i pita: Šta radiš? Zašto se mučiš? Odgovor je: To je moja ljubav."

Tako priča Milenko Zablaćanski držeći u ruci pripovetke Laze K. Lazarevića i pripominjući daće njegov sledeći samostalni projekat biti - "Švabica".

A šta je sa DŽordžinom? Ona je, naravno, prokletstvo televizije. Za trinaest godina, Milenko Zablaćanski je odigrao mnoge vredne uloge u teatru, radio samostalne projekte, radio i na televiziji i - mukotrpno se probijao. Onda je u seriji "Srećni ljudi" dobio "pojavu" uvrnutog dizajnera i izgovorio "DŽordžina, ti si džavo!" Svi su to zapamtili.

Poseta bračnom paru Vesković - Zablaćanski ovog leta, bila je kratka. Ivan, budući kuvar, pristao je da se slika, ali nije imao mnogo vremena na raspolaganju. Napolju pred soliterom čekalo ga je društvo, a to se ne da propustiti. Momak je sasvim samostalan, a posledice su ponekad modrica i ogrebotina posle sukoba mišljenja i stavova.

* Nportal.rs zbog vas daje novi život tekstovima iz bogate novinske arhive "Novosti", a ovaj tekst je izašao u "TV Novostima" 14. septembra 1994. godine.*