ČIJI JE BIO SIMA U STVARNOM ŽIVOTU: Nije imao ulogu samo u "Srećnim ljudima", kad je ostario menjao ga naslednik

Osim po brojnim glumačkim velikanima i nezaboravnim likovima, publika je pamti i po jednom - psu. Naravno, reč je o ljubimcu Golubovića, psu Simi.

Zanimljivo je da je Amon, odnosno Sima iz serije, i u stvarnom životu bio ljubimac glumca Desimira Stanojević, koji je tumačio ulogu Vukašina Golubovića, kao i da ga je, kada je ostario, menjao njegov sin, Simče. O svojim psima Desko je detaljno govorio za TV Novosti daleke 1994. godine, a tekst prenosimo u celosti:

Otprilike na svakih mesec i po, eto ti Desimira Deska Stanojevića u nekoj od velikih rubrika u našem listu. Ko mu je kriv što je popularan i što to sasvim dobro podnosi. Međutim, ovog puta je on samo partner i "portparol" svojim psima, Amonu i Simčetu koji su u međuvremenu u slavi i omiljenosti prešišali i svog gazdu. Naravno, sve zbog serije "Srećni ljudi" i dece koja su zavolela Simu i jedva čekaju da se živ i zdrav vrati kući. Biće o već tokom ove jeseni ili zime.

Šta se u međuvremenu dešava u njihovim (pravim) životima čućemo (Amon i Simče su bili "indisponirani") od Vuleta Golubovića, pardon, Desimira Stanojevića koji, kada se sav normalan svet brčka što u crnogorskom, što u grčkom moru, sedi u uzavrelom Beogradu i radi:

- Pripremam monodramu, u stvari, duodramu, za mene i mog psa Amona, a zove se "Moj kum i ja". Za petnaestak dana trebalo bi da krenemo na veliku turneju. Specijalni tekst za nas dvojicu napisao je Siniša Pavić, a režiraće Aleksandar Đorđević. Koristimo srećnu okolnost što Aca u stanu ima erkondišn, pa tamo svakodnevno po nekoliko sati imamo probe.

Pročitajte još

MORALA DA POBEGNE: Zašto je Dubravka napustila Srećne ljude

15:04

SMOKI IM BIO KAO OTAC: Kako je izgledalo snimanje "Policajca"

22:43

Proslavio se sa Idolima, pa devet godina vozio tramvaj

15:20

U DOMU ZABLAĆANSKOG '94: Taštin mali stan i trudna supruga

13:54

Mada je pomenuti uigrani trio iz "Srećnih ljudi", ovog puta Desko neće glumiti Vuleta Golubovića nego Žiku Mijalkovića, pravnika koji, siroma', ima problema sa svoje tri žene, a ova poslednja ga je napustila zbog - psa. Kroz predstavu se prelamaju svi njegovi maleri, "potpomognuti" sa pet pesama koje će Desko sa zadovoljstvom (i dušom) pevati. Komponovali su ih Vojkan Borisavljević i Radoslav Graić, a na tekstove LJiljane Pavić i Dare Janković, tako da će to, u stvari, biti mali mjuzikl.

Prvi je put da će monodrama (ili duodrama, kako podvlači Stanojević) biti praćena i muzikom. Konačno, Siniša Pavić je komad i napisao da bi istakao njegove glumačke, pevačke i ostale estradne sposobnosti.

- Jugoslovensku turneju organizuje "Estrada Taš", a namera mi je da, praktično, stignem do svakog čoveka koji me traži, voli i želi da vidi i oceni moj rad i trud. Nameravamo da obiđemo neke delove Bosne, bivše delove Hrvatske, eventualno Makedoniju i sva ona mesta koja su preko satelita gledala "Srećne ljude", jer imamo podatke da je na jugu Makedonije, pa čak i u Sloveniji serija bila strašno gledana. Sve to govori da te naše podele i blokade ne mogu da zaustave umetnost. Kasnije, planiramo i odlazak u inostranstvo odakle takođe dobijamo mnogo pisama, evo, baš je jedno nedavno stiglo u kojem čovek doslovno kaže: "Vi ne znate šta za nas znače "Srećni ljudi". To nam je jedini "izlazak" i najlepši provod."

Dok traje leto, Desko i njegova dlakava družina obići će i sva velika i mala mesta u kojima se organizuje letnji program. Da se narod malo zabavi i uživa sat vremena u predstavi. Zato će glumčeva familija ovo leto malo da istrpi i "žrtvuje" se radi širenja popularnosti oca porodice:

- Ove godine će oni zbog mene ostati u Beogradu, a možda ću neke druge ja biti taj koji će sedeti kod kuće a oni otići.

Na turneji, Deska će pratiti i njegov četvoronožni "kolega" Amon (rase epanjel breton), a kao njegova zamena uveliko se priprema Simče, Amonov sin: - Činjenica je da se Amon kome je deset godina već umorio i da više nema "živaca" za glumu i slavu koja ga je spopala. Deca kada ga vide, krenu da ga pipkaju i štipkaju, a njemu, siromahu koji nije ni za šta kriv, to više uopšte ne prija, a i nema nikakve konkretne koristi, ni kosku više ne dobija. Zato sada malog Simčeta koji je "pljunuti" tata, uvodimo u posao. Čekam da još malo poraste, rođen je petog marta, u znaku Ribe, pa će uskakati umesto svog oca kada god to bude potrebno.

Tako će Amon iako se sprema za penziju, i dalje ostati miljenik i starih i mladih, neka vrsta domaćeg, srpskog Lesija, baš u trenutku kada se u svetu kinematografije obeležava pedesetogodišnjica filma "Lesi se vraća kući", u kojem se proslavio umiljati škotski ovčar.

- E, da... Da je Amon to što jeste u američkim uslovima, sada bi imao svog ličnog veterinara, guvernantu, menadžera, frizera, pedikira i šta sve ne, i to ne zbog njega nego bi tu ljudi njuškali veliki izvor para. Skoro u svakom američkom filmu pojavi se i poneki simpatični psić, pa sam i ja došao na ideju i predložio nekim ljudima, da i mi snimimo dečji film u kojem će glavna ličnost biti pas. Siniša je veoma zainteresovan za tu ideju, a ja sam već smislio i naslov - "Sima se vraća kući". Verujem da bi taj film bio strahovito gledan i mislim da nema deteta koje ne bi otišlo u bioskop, ili gledalo na televiziji, pa i tamo gde dopire satelitski program. Međutim, kod nas je dečji film sklonjen na marginu i niko tu ne vidi pravi posao, a ja ga vidim.

Moguće je da će se Desimiru Stanojeviću, ako bude uporan kao što jeste, i posrećiti da do realizacije njegove zamisli i dođe, jer su za to "zagrejani" (opet) i Siniša Pavić, koji je čak i u rođačkim odnosima sa Deskom jer ima Amonovog sina, i Aca Đorđević koji, za divno čudo, nema kuče, ali zato ih njegova supruga obožava i svakog dana kada Desko dolazi (sa svojim četvoronoščićima na probu) u njihovu kuću, prvo petnaest minuta mora da održi predavanje iz kinologije, a za to vreme se Simče u kuhinji sladi sa "malim" parčetom svežeg bifteka!

Iako su Amon i Simče stekli ogromnu slavu i postali zvezde, za njih nije otvoren žiro-račun u banci. Honorar su, umesto njih, dobile dve gospođice Stanojević, Deskove ćerke, koje on od milošte zove "kerovođe", jer su zadužene da kučiće dovode i odvode sa snimanja. Iz svega ovoga da se zaključiti da je glumački život ponekad gorak, a pseći sladak. Mada, ko zna, jer kako kaže jedna izreka: "Kada bi pas progovorio, čovek bi izgubio i tog jedinog prijatelja."

* Nportal.rs zbog vas daje novi život tekstovima iz bogate novinske arhive "Novosti", a ovaj tekst je izašao u "TV Novostima" 10. avgusta 1994. godine.*