MUNDIJAL I ZLATNE 50-E: Vreme "jednokratnih golgetera"

U jeku mundijalske groznice, "Nportal.rs" je za vas pripremio pregršt zanimljivih tema, izveštaja i fotografija sa ranijih svetskih prvenstava u fudbalu u okviru rubrike "Retro Mundijal". Na rubriku se nadovezujemo tekstom o slavnim golgeterima sa Svetskih prvenstava održanih 50-ih godina HH veka.

Tragovi Drugog svetskog rata odrazili su se i na fudbal. Usled ratnih razaranja, najveće fudbalske planetarne smotre 1942. i 1946. nisu održane.

Fudbalska groznica nastavljena je 1950. godine. Decenija koja je usledila posle rata, namenila je domaćinstvo zemljama koje nisu osetile strahote najvećeg planetarnog sukoba u istoriji čovečanstva: Brazil 1950, Švajcarska 1954, i Švedska 1958.

Nagledala se svetska javnost lepršavog fudbala, izrodili su se mnogi velemajstori, bilo je mnoštvo materijala za novinske stupce i fudbalske enciklopedije.

Budućim naraštajima ostavljeno je bogato nasleđe za proučavanje i poređenje.

Pročitajte još

Kako je Piksi pričao pred Italiju '90 i poruka za Brazil

15:10

U Jugi '94 deda Avram na sceni, a na SP - balkanska bajka

20:49

NJEGOVA REAKCIJA JE HIT: Mesijev sin izvukao Srbina (FOTO)

14:15

BIO SAM RANJIV Zašto je Zidan udario Materacija: "Nisam smeo"

10:12

No, ono što je glavno obeležje 50-ih godina u kontekstu fudbala, jeste činjenica da je to bila epoha "jednokratnih golgetera". Onih koji su zasijali samo na jednom turniru i nestali sa najveće pozornice.

Nekoliko utakmica bilo im je dovoljno da impresioniraju publiku, nateravši je da otvorenih usta svedoči njihovim majstorijama. Fudbalske hroničare podstakli su na aktiviranje dobrog starog pitanja "šta bi bilo kad bi bilo"?

Da su odigrali još samo jedan turnir, da li bi njihove brojke na listi najboljih strelaca bile nedostižne? Na žalost, rasprave te kategorije nastaviće da unedogled golicaju maštu

Na toj listi oni su odavno skrajnuti, ali ono što daje dodatnu težinu njihovom učinku, jeste podatak da su na jednom turniru dostigli ono za šta su nekome bila potrebna dva ili tri. Time su svrstani među najefikasnije igrače u istoriji Svetskih prvenstava.

Redovi koji slede, posvećeni su trojici najboljih egzekutora u posleratnoj dekadi.

Ademir (Brazil - SP 1950, 9 golova): đavo sa torpedom u obe noge

Ademir de Menezes bio je udarna igla domaćina na Mundijalu '50. Izuzetno brz i tehnički potkovan igrač, podjednako dobar s obe noge.

NJegovo umeće osetile su na svojoj koži reprezentacije Meksika (4:0), Jugoslavije (2:0), Švedske (7:1) i Španije (6:1).

Na šest utakmica postigao je devet golova, čime je proglašen za najboljeg strelca turnira. Prosek: 1,5 golova po utakmici.

Najefikasniji dan imao je na meču protiv Šveđana kada je postigao četiri pogotka. Meksikancima i Špancima spakovao je po dva, a Jugoslaviji jedan gol.

Jedine dve reprezentacije koje su izbegle njegove egzekucije bile su Švajcarska (2:2) i Urugvaj (1:2).

Poraz od Urugvajaca i danas se smatra najvećom fudbalskom tragedijom u istoriji Brazila. Zbog specifične takmičarske strukture (završna grupa umesto finala), "kariokama" je bio dovoljan nerešen rezultat. Nažalost, Ademir je zakazao u najvažnijoj utakmici, što se odrazilo na rezultat.

Za reprezentaciju Brazila odigrao je 39 utakmica i postigao 32 gola.

Šandor Kočiš (Mađarska - SP 1954, 11 golova): "zlatna glava" na čelu "lake konjice"

Uz legendarnog Ferenca Puškaša, Kočiš je predvodio mađarsku "laku konjicu", koju je sabrao selektor Gustav Sebeš.

Bio je svestrani napadač, sposoban da pocepa mrežu u svakoj situaciji. Iako nije bio preterano visok (177 cm) uža specijalnost bila mu je igra glavom, zbog čega je dobio nadimak "zlatna glava".

Postao je prvi igrač u istoriji Svetskih prvenstava koji je na jednom turniru postigao dvocifren broj golova. Na pet mečeva upisao je 11 pogodaka, što ga na večnoj listi čini najefikasnijim golgeterom (prosek 2,2 gola po meču).

Najbolji kolektiv u istoriji mađarskog sporta bio je 50-ih godina strah i trepet za celu planetu. Na Mundijal u Švajcarskoj stigli su kao aktuelni olimpijski šampioni iz Helsinkija '52.

Uvertira pred mundijalsku ekspediciju bilo je "šamaranje" Engleske u "utakmici veka" 1953. na Vembliju, kada su Mađari slavili sa 6:3. Bio je to prvi poraz "Gordog Albiona" na domaćem terenu i jedno od najvećih poniženja u istoriji.

Topot konjice je nemilosrdno gazio sve pred sobom. Na pet mečeva postigli su 27 golova (5,4 gola po meču), čime su upisani kao najefikasnija ekipa u istoriji Svetskih prvenstava.

Najveći danak platila je Južna Koreja (9:0), a najteži poraz u reprezentativnoj istoriji doživela je Zapadna Nemačka koje je pregažena sa 8:3.

Zlatna glava se u prvoj utakmici pozlatila tri, a u drugoj četiri puta, ispisavši istoriju kao prvi igrač sa dva het-trika na jednom turniru.

Kočiš je bio ključni igrač Mađarske u nokaut fazi. U četvrtfinalu protiv Brazila (4:2) i polufinalu protiv Urugvaja (4:2), sa po dva gola trasirao je put "konjici" do finala sa Zapadnom Nemačkom.

"Panceri" su se u finalu revanširali za ubedljiv poraz u grupi (3:2), a jedini poraz na Mundijalu usledio je na meču na kojem se Kočiš nije upisao u strelce.

Za reprezentciju Mađarske odigrao je 68 utakmica i postigao 75 golova.

Žist Fonten (Francuska - SP 1958, 13 golova): "trkač" koji je zapanjio i Pelea

Sin Francuza i Špankinje, jedan od 125 najvećih živih fudbalera. U ovaj red uvrstio ga je njegov savremenik, legendarni Pele, koji je te '58 kao debitant svedočio veštinama brzonogog Francuza.

Fontenu je bilo dovoljno šest utakmica na SP u Švedskoj da postane najbolji strelac u dotadašnjoj istoriji Mundijala. Sa 13 pogodaka postao je i ostao igrač sa najviše golova na jednom turniru.

Štafetu najboljeg strelca preuzeo je Gerd Miler 1974. godine (14 golova). Ona se potom preselila u ruke Ronalda 2006. (15), zatim Miroslava Klosea 2014. (16), u čijim je rukama i danas.

Omaleni Francuz (174 cm) slovio je za izuzetno brzog i tehnički nadarenog igrača. Imao je neverovatan "njuh" za loptu. Kad god bi se ona poslala u prostor, neumorni trkač sa brojem 17 bi je imao na dodiru. Nisu mu bili strani ni golovi glavom, pošto je imao izuzetan odraz.

Prvenstvo je otvorio het-trikom protiv Paragvaja (7:3). U porazu od Jugoslavije (2:3), tresao je mrežu dva puta, a u pobedi nad Škotima (2:1) "samo jedanput".

U nokaut fazi zakucao je Severnu Irsku u četvrtfinalu (4:0) sa dva gola. U porazu od Brazila (2:5) postigao je jedan gol, a prava rapsodija usledila je u meču za treće mesto.