У јеку мундијалске грознице, "Нпортал.рс" је за вас припремио прегршт занимљивих тема, извештаја и фотографија са ранијих светских првенстава у фудбалу у оквиру рубрике "Ретро Мундијал". На рубрику се надовезујемо текстом о славним голгетерима са Светских првенстава одржаних 50-их година ХХ века.
Трагови Другог светског рата одразили су се и на фудбал. Услед ратних разарања, највеће фудбалске планетарне смотре 1942. и 1946. нису одржане.
Фудбалска грозница настављена је 1950. године. Деценија која је уследила после рата, наменила је домаћинство земљама које нису осетиле страхоте највећег планетарног сукоба у историји човечанства: Бразил 1950, Швајцарска 1954, и Шведска 1958.
Нагледала се светска јавност лепршавог фудбала, изродили су се многи велемајстори, било је мноштво материјала за новинске ступце и фудбалске енциклопедије.
Будућим нараштајима остављено је богато наслеђе за проучавање и поређење.
Прочитајте још
Но, оно што је главно обележје 50-их година у контексту фудбала, јесте чињеница да је то била епоха "једнократних голгетера". Оних који су засијали само на једном турниру и нестали са највеће позорнице.
Неколико утакмица било им је довољно да импресионирају публику, натеравши је да отворених уста сведочи њиховим мајсторијама. Фудбалске хроничаре подстакли су на активирање доброг старог питања "шта би било кад би било"?
Да су одиграли још само један турнир, да ли би њихове бројке на листи најбољих стрелаца биле недостижне? На жалост, расправе те категорије наставиће да унедоглед голицају машту
На тој листи они су одавно скрајнути, али оно што даје додатну тежину њиховом учинку, јесте податак да су на једном турниру достигли оно за шта су некоме била потребна два или три. Тиме су сврстани међу најефикасније играче у историји Светских првенстава.
Редови који следе, посвећени су тројици најбољих егзекутора у послератној декади.
Адемир (Бразил - СП 1950, 9 голова): ђаво са торпедом у обе ноге
Адемир де Менезес био је ударна игла домаћина на Мундијалу '50. Изузетно брз и технички поткован играч, подједнако добар с обе ноге.
Његово умеће осетиле су на својој кожи репрезентације Мексика (4:0), Југославије (2:0), Шведске (7:1) и Шпаније (6:1).
На шест утакмица постигао је девет голова, чиме је проглашен за најбољег стрелца турнира. Просек: 1,5 голова по утакмици.
Најефикаснији дан имао је на мечу против Швеђана када је постигао четири поготка. Мексиканцима и Шпанцима спаковао је по два, а Југославији један гол.
Једине две репрезентације које су избегле његове егзекуције биле су Швајцарска (2:2) и Уругвај (1:2).
Пораз од Уругвајаца и данас се сматра највећом фудбалском трагедијом у историји Бразила. Због специфичне такмичарске структуре (завршна група уместо финала), "кариокама" је био довољан нерешен резултат. Нажалост, Адемир је заказао у најважнијој утакмици, што се одразило на резултат.
За репрезентацију Бразила одиграо је 39 утакмица и постигао 32 гола.
Шандор Кочиш (Мађарска - СП 1954, 11 голова): "златна глава" на челу "лаке коњице"
Уз легендарног Ференца Пушкаша, Кочиш је предводио мађарску "лаку коњицу", коју је сабрао селектор Густав Себеш.
Био је свестрани нападач, способан да поцепа мрежу у свакој ситуацији. Иако није био претерано висок (177 цм) ужа специјалност била му је игра главом, због чега је добио надимак "златна глава".
Постао је први играч у историји Светских првенстава који је на једном турниру постигао двоцифрен број голова. На пет мечева уписао је 11 погодака, што га на вечној листи чини најефикаснијим голгетером (просек 2,2 гола по мечу).
Најбољи колектив у историји мађарског спорта био је 50-их година страх и трепет за целу планету. На Мундијал у Швајцарској стигли су као актуелни олимпијски шампиони из Хелсинкија '52.
Увертира пред мундијалску експедицију било је "шамарање" Енглеске у "утакмици века" 1953. на Вемблију, када су Мађари славили са 6:3. Био је то први пораз "Гордог Албиона" на домаћем терену и једно од највећих понижења у историји.
Топот коњице је немилосрдно газио све пред собом. На пет мечева постигли су 27 голова (5,4 гола по мечу), чиме су уписани као најефикаснија екипа у историји Светских првенстава.
Највећи данак платила је Јужна Кореја (9:0), а најтежи пораз у репрезентативној историји доживела је Западна Немачка које је прегажена са 8:3.
Златна глава се у првој утакмици позлатила три, а у другој четири пута, исписавши историју као први играч са два хет-трика на једном турниру.
Кочиш је био кључни играч Мађарске у нокаут фази. У четвртфиналу против Бразила (4:2) и полуфиналу против Уругваја (4:2), са по два гола трасирао је пут "коњици" до финала са Западном Немачком.
"Панцери" су се у финалу реванширали за убедљив пораз у групи (3:2), а једини пораз на Мундијалу уследио је на мечу на којем се Кочиш није уписао у стрелце.
За репрезентцију Мађарске одиграо је 68 утакмица и постигао 75 голова.
Жист Фонтен (Француска - СП 1958, 13 голова): "тркач" који је запањио и Пелеа
Син Француза и Шпанкиње, један од 125 највећих живих фудбалера. У овај ред уврстио га је његов савременик, легендарни Пеле, који је те '58 као дебитант сведочио вештинама брзоногог Француза.
Фонтену је било довољно шест утакмица на СП у Шведској да постане најбољи стрелац у дотадашњој историји Мундијала. Са 13 погодака постао је и остао играч са највише голова на једном турниру.
Штафету најбољег стрелца преузео је Герд Милер 1974. године (14 голова). Она се потом преселила у руке Роналда 2006. (15), затим Мирослава Клосеа 2014. (16), у чијим је рукама и данас.
Омалени Француз (174 цм) словио је за изузетно брзог и технички надареног играча. Имао је невероватан "њух" за лопту. Кад год би се она послала у простор, неуморни тркач са бројем 17 би је имао на додиру. Нису му били страни ни голови главом, пошто је имао изузетан одраз.
Првенство је отворио хет-триком против Парагваја (7:3). У поразу од Југославије (2:3), тресао је мрежу два пута, а у победи над Шкотима (2:1) "само једанпут".
У нокаут фази закуцао је Северну Ирску у четвртфиналу (4:0) са два гола. У поразу од Бразила (2:5) постигао је један гол, а права рапсодија уследила је у мечу за треће место.
"Галски петлови" су одучили од фудбала Западну Немачку (6:3), а Фонтен је на листу додао чак четири рецке.
За репрезентацију Француске одиграо је 21 утакмицу и постигао 30 голова.
За разлику од претходне двојице, "Жисто" је на сваком мечу на шампионату постигао бар један гол.
Оно што је заједничка нит највећих мундијалских голгетера из 50-их година, јесте чињеница да нико од њих није освојио "златну богињу"...
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".