ČILEANSKA EKSPEDICIJA: Magija "Doktora O", Vlatkova "zavera" i "jedanaestica" za Šekija

U jeku mundijalske groznice, "Nportal.rs" je za vas pripremio pregršt zanimljivih tema, izveštaja i fotografija sa ranijih svetskih prvenstava u fudbalu u okviru rubrike "Retro Mundijal". Na rubriku se nadovezujemo tekstom o slavnim golgeterima sa Svetskih prvenstava održanih 50-ih godina HH veka.

Brojne specifičnosti obeležile su sedmo Svetsko prvenstvo održano u Čileu 1962. godine.S obzirom na stravične posledice Drugog svetskog rata, FIFA je početkom 60-ih godina prošlog veka nastavila da dodeljuje domaćinstvo zemljama koje nisu osetile ratne strahote.

Osim specifičnih okoklnosti, južnoamerički fudbalski savezi su zahtevali da se nakon dva uzastopna Mundijala na evropskom tlu (Švajcarska '54, Švedska '58), naredni održi u Južnoj Americi. U suprotnom, zemlje sa tog kontinenta su pretile bojkotom turnira.

U takvoj računici izbor je pao na Čile. Nažalost, prirodni faktor osakatio je ono što nije uspeo ljudski: južnoameričku zemlju je 1960. godine pogodio snažan zemljotres koji je odneo nekoliko hiljada života. Uprkos nedaćama, Čile se konsolidovao i odgovorio zahtevima svetske kuće fudbala.

"JEDANAESTICA" ZA ŠEKIJA

Na spisku putnika za Južnu Ameriku, našla se i Jugoslavija, koja je četvrti put zaredom izborila učešće na najvećoj fudbalskoj smotri. "Plavi" su u Čile stigli kao aktuelni olimpijski šampioni i evropski vicešampioni.

Pročitajte još

MUNDIJAL I ZLATNE 50-E: Vreme "jednokratnih golgetera"

15:15

Kako je Piksi pričao pred Italiju '90 i poruka za Brazil

15:10

U Jugi '94 deda Avram na sceni, a na SP - balkanska bajka

20:49

Golman Srbije želeo da bude košarkaš, Ibra mu je idol

12:26

Sastav je bio izuzetno respektabilan, sačinjen od imena koja su postala sinonim za fudbalske 60-e na ovim prostorima: Milutin Šoškić, Vladimir Durković, Fahrudin Jusufi, Petar Radaković, Vlatko Marković, Vladimir Popović, Andrija Anković, Dragoslav Šekularac, Dražan Jerković, Milan Galić, Vojislav Melić.

Na čelu ekspedicije nalazila se selektorska komisija u sastavu: LJubomir Lovrić, Prvoslav Mihajlović, Hugo Ruševljanin.

Jugoslaviju je žreb smestio u grupu 1 sa Sovjetskim Savezom, Urugvajem i Kolumbijom. "Plavi" nisu uspeli da se revanširaju Sovjetima za poraz u finalu EP dve godine ranije (0:2), ali su znatno popravili utisak u duelima sa Urugvajcima (3:1) i Kolumbijom (5:0).

Blistala je napadačka osovina Galić-Jerković koja je u grupnoj fazi postigla po tri gola. Ipak, glavna pozornica bila je namenjena Dragoslavu Šekularcu, koji je na tom Mundijalu krunisan kao kralj driblinga. Statistički nije bio upadljiv, ali je vizuelno plenio. Zahvaljujući bravurama protiv Urugvaja, dobio je ocenu 11 od izveštača "Frans fudbala". Leta '62 dotakao je plafon svoje karijere.

"DOKTOR O" - FORMULA ZA RAZBIJANJE MALERA

"Plave" je plasman u drugu fazu takmičenja treći put zaredom naveo na Zapadnu Nemačku, koja se na turnirima u Švajcarskoj i Švedskoj ispostavila kao nagazna mina.

Za razliku od prethodnih turnira, "panceri" su na ovom prolazili kroz smenu generacija. U timu više nije bilo nosilaca iz prethodne dekade poput Helmuta Rana i Frica Valtera. Međutim, na klupi je i dalje sedeo iskusni lisac Sep Herberger, koji je osam godina ranije naučio kako se okititi svetskim zlatom.

U Čileu je zaživela parola "treća sreća". Jugoslavija je konačno razbila maler zvani Zapadna Nemačka. Pored igrača, ključnu ulogu odigrao je reprezentativni lekar, dr Aca Obradović.

Posle jednog žestokog duela, štoper Radaković je povredio arkadu. Odbio je da bude zamenjen. Nakon štu mu je čuveni doktor "O" sanirao povredu, Riječanin je u 85. minutu naleteo na ubačenu loptu i zakucao je u mrežu, zakazavši polufinalni megdan sa Čehoslovačkom.

Plasmanom među četiri najbolje ekipe, ponovljen je najveći reprezentativni uspeh sa Mundijala u Montevideu '30.

VLATKOVA "ZAVERA" I TITOVA "KRIVICA"

Borba za finale pripala je Čehoslovacima koji su slavili sa 3:1. Adolf Šerer je sa dva gola raspršio plave snove o finalu sa "kariokama".

Finale je pripalo Brazilu, koji je slavio sa 3:1, odbranivši zvanje vladara planete.

U utešnom meču za treće mesto Jugoslavija je poražena od domaćina Čilea (0:1) na stadionu "Nasional" u Santjagu. Autogol Vlatka Markovića pripisan je Rohasu. Marković se kasnije hvalio kako je namerno dao autogol i kao zakleti Hrvat "rušio Jugoslaviju iznutra".

U jednom od svojih poslednjih intervjua, nedavno preminuli golman Milutin Šoškić okrivio je jugoslovenskog lidera Josipa Broza Tita za ispadanje u polufinalu:

- Dnevnicom od pet dolara su nas kao reprezentativce ponizili, doveli u poziciju da se osećamo jadno i bedno. Titova poruka 'vaše je da igrate za narod, a ne za pare' bila je vrhunac licemerja, iz kojeg se rodio neuspeh. Šteta, imali smo sve, i tim i pojedince i sve drugo, sve se sklopilo, ali nisu znali da nas vode. Tito je najveći krivac što u Čileu nismo bili prvaci sveta. Da smo zadovoljni i srećni igrali finale, nadigrali bismo Brazil i pobedili - rekao je tada legendarni Šole.

ŠESTORICA DELE JEDNU KOPAČKU

Mundijal u Čileu obeležili su mnogi zanimljivi detalji. Brazilac Vava postao je prvi igrač koji se upisao u strelce u dva finala (1958, 1962).

Zlatnu kopačku delilo je čak šest igrača: Garinča, Vava, (Brazil), Leonel Sančez (Čile), Florian Albert (Mađarska), Valentin Ivanov (SSSR), Dražan Jerković (Jugoslavija). Sva šestorica su u tefter upisali po četiri pogotka.

SP u Čileu smatra se jednim od najgrubljih u istoriji ovog takmičenja. Lekarski timovi i ortopedi imali su pune ruke posla. Tokom prvenstva pobrojano je preko 50 povređenih igrača.