LJubivoje Ršumović, jedan od najznačajnijih domaćih pisaca za decu, autor "Bukvara dečjih prava", "Fazona i fora" i još oko 100 knjiga uglavnom namenjenih deci, počeo je da piše još kao osnovac, u svom rodnom LJubišu, nadomak Zlatibora.
U njegovoj zvaničnoj biografiji piše da je prve pesme objavio u užičkim "Vestima", još kao gimnazijalac, s kraja 50-ih godina prošlog veka, a onda i u "Književnim novinama", tada zvaničnom glasilu Udruženja književnika Srbije.
Crtež kao podsmeh ili javna osuda
Otprilike u isto vreme kada je objavljivao svoje pesme u listu "Vesti", u tadašnjem Titovom Užicu, u istoj toj redakciji započinje i svoj prvi profesionalni angažman.
Pročitajte još
– U pitanju je bilo crtanje karikatura za taj list. Bio sam učenik trećeg razreda gimnazije, imao sam tada 17 godina i nije to bio stalni posao. Ali, ako bi u redakciju stigla neka vest o nedoličnom ili bahatom ponašanju nekog direktora, onda bi moj posao bio da ga izvrgnem podsmehu ili javnoj osudi. Tako se desilo da direktor preduzeća „Kotroman” iz Mokre Gore zaposli svoju bližu i dalju rodbinu, a preduzeće pritom pliva u dugovima. I ja nacrtam jednu straćaru, koju sa svih strana podupiru balvani na kojima piše "sestrić", "svastika", i tako dalje – priča Ršumović u intervjuu za sajt "Poslovi Infostud".
On dodaje kako mu je zbog pomenute karikature stigla i tužba od strane direktora.
– Direktor tog preduzeća je onda rešio da me tuži. Ja sam se, naravno, uplašio, ali tadašnji urednik lista "Vesti" Milojko Đoković rekao mi je da nije u redu da ja idem na sud, da će on ići umesto mene, pošto je on i naručio i objavio karikaturu – priča Ršum.
Saradnju sa ovim listom nastavio je još godinu dana, a na naše pitanje seća li se slučajno koliko je tih godina iznosio njegov honorar, odgovara:
– Pitate me šta sam mogao da kupim za taj novac. Kupio sam prve prave cipele i jedan lep šal sa kojim sam se slikao. A slao sam i roditeljima što bi ostalo.