Kako je nerazumevanje te oznake upravo najčešći krivac što hiljade tona još uvek jestive hrane godišnje u EU završi u smeću, Evropska komisija će do kraja 2022. predložiti novi sistem označavanja rokova trajanja. Sve države članice EU do 2030. trebalo bi, naime, da prepolove količine bačene hrane.

Nedavno istraživanje o uzrocima i količinama bačene hrane potvrdilo je ono na šta se upozorava već nekoliko godina - veliki deo građana ne razume oznake roka trajanja hrane i to je jedan od glavnih razloga bacanja ogromnih količina hrane. Pola građana EU ne razume razliku između „upotrebiti do" i najbolje upotrebiti do".

Naime, "najbolje upotrebiti do" znači da proizvođač tvrdi da je do tog dana proizvod najkvalitetniji, a može biti jestiv dugo nakon isteka roka.

Foto: Z. Jovanović

 

Jedna od opcija o kojoj se razgovara jeste i da se istovremeno stave obe oznake na proizvod i "upotrebiti do", koja građanima kaže dokad je hrana sigurna za je lo i "najbolje upotrebiti do", do kad zadržava optimalni kvalitet. Ima i ideja da se potpuno ukine "najbolje upotrebiti do", da ostane samo rok do kada je hrana sigurna za jelo.

Eksperiment

U Švedskoj i Norveškoj su eksperimentalno zamenili tu oznaku s ,,najbolji kvalitet do" i "najbolje do... ali upotrebljivo i nakon".

Foto: Z. Jovanović

 

Ako novi sistem za samo nekoliko postotaka smanji bacanje hrane u EU, radiće se o stotinama hiljada tona spasenih namirnica. Severne zemlje EU sklone su da pojednostave sistem, dok se Italija protivi ukidanju oznake koja označava rok optimalnog kvaliteta hrane. Ista podela postoji i u vezi s predlogom da se proširi lista vrlo dugotrajnih proizvoda, poput testenine, pirinča, kafe i čaja, koji bi bili potpuno izuzeti od označavanja roka trajanja.

(Informer)

 

BONUS: NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".