Slavko Mijović, poznatiji kao Mija Pijuk, blizak prijatelj Željka Ražnatovića Arkana, svojevremeno i zamenik komandanta Srpske dobrovoljačke garde, vlasnik više butika "Pol end šark", a kasnije biznismen koji se bavio izgradnjom kuća i lokala koje je potom preprodavao, likvidiran je hicima iz "kalašnjikova" pre tačno dve decenije na beogradskom Banovom brdu. Ovaj zločin nikad nije rasvetljen, a ubice su i dalje nepoznate.
Za nekadašnjeg zamenika komandanta SDG pričalo se da se posvađao sa Arkanom 1993. godine oko toga ko je prvi čovek "tigrova". Posle sukoba Mijović je napustio Erdut, gde je bio kamp za obuku gardista, ali je sa Ražnatovićem i dalje ostao veliki prijatelj.
Ubice su Mijovića sačekale ispred kafića "Balantajn" u Ulici beogradskog bataljona, nedaleko od stadiona Fudbalskog kluba Čukarički.Tog 18. oktobra 2001. godine, oko ponoći, na Mijovića, koji je nekoliko trenutaka pre pucnjave napustio kafić i ušao u svoj džip "micubiši pajero", nepoznati ubica, koji ga je čekao u zasedi, ispalio je 26 hitaca iz automata "kalašnjikov". Jedan metak pogodio je Mijovića u glavu i on je bio smrtonosan.
Nekoliko zalutalih hitaca prošlo je kroz staklo kafića i u oko pogodilo gosta Žarka Petronijevića, koji je u "Balantajnu" igrao bilijar. On je prevezen u Urgentni centar, a napadač je posle zločina peške pobegao prema Izvorskoj ulici.
U momentu kad je likvidiran, Mijović je kod sebe imao pištolj, ali nije ni stigao da ga upotrebi. On je, inače, bio redovni gost "Balantajna".
Tadašnji načelnik SUP Beograd general Boško Buha, koji je u međuvremenu i sam ubijen, rekao je na konferenciji za novinare da je Mijović bio dobro poznat policiji, kao i da je više puta osuđivan. Nekoliko godina proveo je i na robiji.
Dobar sa vrhom policije
Mija Pijuk, osim velikog prijateljstva sa Arkanom, bio je u izuzetno dobrim odnosima i sa njegovim kumom Milanom Đorđevićem Bombonom, koji je, takođe, pola godine ranije, spektakularno likvidiran nadomak svoje kuće. Pričalo se i da Mijović ima dobre veze u crnogorskoj i srpskoj vlasti, koje su, uostalom, krasile i Ražnatovića. Bio je navodno blizak i sa Radmilom Bogdanovićem, bivšim ministrom policije, kao i sa Mihaljom Kertesom, nekadašnjim direktorom Carine.
Robijao u Zabeli
Mijović je sedamdesetih godina pripadao tadašnjoj generaciji "žestokih momaka". Zbog pljačke jednog beogradskog arhitekte, koji je zbog nanetih povreda ubrzo preminuo u bolnici, sa grupom saučesnika osuđen je na 12 godina zatvora. Kaznu je, doduše ne celu, odležao u zatvoru u Zabeli.
Slavko Mijović rođen je 1952. godine u Murinu u Crnoj Gori, gde je rastao uz brata Ratka i četiri sestre, ali se sa roditeljima, ocem Dragoljubom i majkom Milkom, kao i svojom porodicom preselio u Beograd. Kad je Arkan 1992. godine formirao jezgro Srpske doborvoljačke garde pozvao je Slavka Mijovića da mu se pridruži. Tu u gardi Mijović se tada upoznao i sa generalom Badžom, Frenkijem, a potom i sa Miloradom Ulemekom Legijom.
Kada je sredinom devedesetih Arkan otvorio poslastičarnicu "Ari" u Ulici LJutice Bogdana, Slavko Mijović je u istoj ulici otvorio klub "Paladijum", koji je ubrzo postao kockarnica. Kasnije je Mijović taj klub iznajmio Legiji.
Interesantno je da je ubrzo po otvaranju kazina na Mijovića pucano i on je tada ranjen. Brzo se oporavio, ali nikad nije hteo da kaže ko ga je napao, iako se smatralo da zna počinioca.
Taj napad, kako se tvrdilo, bio je povod da se Mijović na neki način povuče iz javnog života i krene u poslove sa obe strane zakona. Pričalo se da on, navodno, ima ekipu momaka koja je preuzimala pojedine firme u Beogradu. To su mu, kako se nagađalo, omogućavali prijatelji iz nekadašnjeg režima, ali i vrha policije.
U beogradskom podzemlju Mijović je najčešće bio posrednik u mirenju zavađenih grupa. NJegova reč se poštovala. Devedesetih je u diskoteci "Luv" ranjen u nogu. Pričalo se da je i tada pokušao da posreduje i izmiri dve zavađene voždovačke grupe. Bio je suvlasnik i nekada najpopularnije beogradske diskoteke "Amadeus". Kasnije je otvorio butik kod Crkve Svetog Marka u kome se prodaje isključivo gardaroba "Pol end šark", a isti takav butik otvorio je i u Nušićevoj ulici.
Pucnjave u Crnoj Gori
Mijović je bio u vezi i sa crnogorskim podzemljem i tvrdilo se da je učestvovao u nekim pucnjavama u Podgorici, Nikšiću i Kolašinu. Crnogorska policija ga je privodila, ali bi se ubrzo našao na slobodi, što su mu navodno omogućavali uticajni prijatelji.
Mija Pijuk je, kako su tvrdili upućeni, krenuo sa građevinskim poslovima. Kupovao je zemljište, gradio kuće i lokale, a potom ih preprodavao. Pretpostavlja se da se u tom biznisu zamerio i građevinskoj mafiji koja hara Beogradom. Neki su u tome videli motiv za njegovo ubistvo, dok su drugi motiv našli u tome što je nekoliko dana pred smrt pokušao da reketira LJubišu Buhu Čumeta.
Osim sa Arkanom i njegovim kumom Bombonom, Mijović se družio i sa Milenkom Mandićem Mandom, Radetom Ćaldovićem Ćentom, Rankom Rubežićem, Sretenom Jocićem zvanim Joca Amsterdam, Andrijom Draškovićem, Miloradom Ulemekom Legijom i mnogim drugim "žestokim momcima". Postoje i fotografije sa svadbe Željka i Svetlane Cece Ražnatović na kojima je Mijović u društvu sa nekima od njih, pa i sa pevačima Ivanom Gavrilovićem i Željkom Šašićem.
(24 sedam)
