Славко Мијовић, познатији као Мија Пијук, близак пријатељ Жељка Ражнатовића Аркана, својевремено и заменик команданта Српске добровољачке гарде, власник више бутика "Пол енд шарк", а касније бизнисмен који се бавио изградњом кућа и локала које је потом препродавао, ликвидиран је хицима из "калашњикова" пре тачно две деценије на београдском Бановом брду. Овај злочин никад није расветљен, а убице су и даље непознате.
За некадашњег заменика команданта СДГ причало се да се посвађао са Арканом 1993. године око тога ко је први човек "тигрова". После сукоба Мијовић је напустио Ердут, где је био камп за обуку гардиста, али је са Ражнатовићем и даље остао велики пријатељ.
Убице су Мијовића сачекале испред кафића "Балантајн" у Улици београдског батаљона, недалеко од стадиона Фудбалског клуба Чукарички.Тог 18. октобра 2001. године, око поноћи, на Мијовића, који је неколико тренутака пре пуцњаве напустио кафић и ушао у свој џип "мицубиши пајеро", непознати убица, који га је чекао у заседи, испалио је 26 хитаца из аутомата "калашњиков". Један метак погодио је Мијовића у главу и он је био смртоносан.
Неколико залуталих хитаца прошло је кроз стакло кафића и у око погодило госта Жарка Петронијевића, који је у "Балантајну" играо билијар. Он је превезен у Ургентни центар, а нападач је после злочина пешке побегао према Изворској улици.
У моменту кад је ликвидиран, Мијовић је код себе имао пиштољ, али није ни стигао да га употреби. Он је, иначе, био редовни гост "Балантајна".
Тадашњи начелник СУП Београд генерал Бошко Буха, који је у међувремену и сам убијен, рекао је на конференцији за новинаре да је Мијовић био добро познат полицији, као и да је више пута осуђиван. Неколико година провео је и на робији.
Добар са врхом полиције
Мија Пијук, осим великог пријатељства са Арканом, био је у изузетно добрим односима и са његовим кумом Миланом Ђорђевићем Бомбоном, који је, такође, пола године раније, спектакуларно ликвидиран надомак своје куће. Причало се и да Мијовић има добре везе у црногорској и српској власти, које су, уосталом, красиле и Ражнатовића. Био је наводно близак и са Радмилом Богдановићем, бившим министром полиције, као и са Михаљом Кертесом, некадашњим директором Царине.
Робијао у Забели
Мијовић је седамдесетих година припадао тадашњој генерацији "жестоких момака". Због пљачке једног београдског архитекте, који је због нанетих повреда убрзо преминуо у болници, са групом саучесника осуђен је на 12 година затвора. Казну је, додуше не целу, одлежао у затвору у Забели.
Славко Мијовић рођен је 1952. године у Мурину у Црној Гори, где је растао уз брата Ратка и четири сестре, али се са родитељима, оцем Драгољубом и мајком Милком, као и својом породицом преселио у Београд. Кад је Аркан 1992. године формирао језгро Српске доборвољачке гарде позвао је Славка Мијовића да му се придружи. Ту у гарди Мијовић се тада упознао и са генералом Баџом, Френкијем, а потом и са Милорадом Улемеком Легијом.
Када је средином деведесетих Аркан отворио посластичарницу "Ари" у Улици Љутице Богдана, Славко Мијовић је у истој улици отворио клуб "Паладијум", који је убрзо постао коцкарница. Касније је Мијовић тај клуб изнајмио Легији.
Интересантно је да је убрзо по отварању казина на Мијовића пуцано и он је тада рањен. Брзо се опоравио, али никад није хтео да каже ко га је напао, иако се сматрало да зна починиоца.
Тај напад, како се тврдило, био је повод да се Мијовић на неки начин повуче из јавног живота и крене у послове са обе стране закона. Причало се да он, наводно, има екипу момака која је преузимала поједине фирме у Београду. То су му, како се нагађало, омогућавали пријатељи из некадашњег режима, али и врха полиције.
У београдском подземлју Мијовић је најчешће био посредник у мирењу завађених група. Његова реч се поштовала. Деведесетих је у дискотеци "Лув" рањен у ногу. Причало се да је и тада покушао да посредује и измири две завађене вождовачке групе. Био је сувласник и некада најпопуларније београдске дискотеке "Амадеус". Касније је отворио бутик код Цркве Светог Марка у коме се продаје искључиво гардароба "Пол енд шарк", а исти такав бутик отворио је и у Нушићевој улици.
Пуцњаве у Црној Гори
Мијовић је био у вези и са црногорским подземлјем и тврдило се да је учествовао у неким пуцњавама у Подгорици, Никшићу и Колашину. Црногорска полиција га је приводила, али би се убрзо нашао на слободи, што су му наводно омогућавали утицајни пријатељи.
Мија Пијук је, како су тврдили упућени, кренуо са грађевинским пословима. Куповао је земљиште, градио куће и локале, а потом их препродавао. Претпоставља се да се у том бизнису замерио и грађевинској мафији која хара Београдом. Неки су у томе видели мотив за његово убиство, док су други мотив нашли у томе што је неколико дана пред смрт покушао да рекетира Љубишу Буху Чумета.
Осим са Арканом и његовим кумом Бомбоном, Мијовић се дружио и са Миленком Мандићем Мандом, Радетом Ћалдовићем Ћентом, Ранком Рубежићем, Сретеном Јоцићем званим Јоца Амстердам, Андријом Драшковићем, Милорадом Улемеком Легијом и многим другим "жестоким момцима". Постоје и фотографије са свадбе Жељка и Светлане Цеце Ражнатовић на којима је Мијовић у друштву са некима од њих, па и са певачима Иваном Гавриловићем и Жељком Шашићем.
(24 седам)
