Danas služe kao model kako gradovi treba da izgledaju, a u konkurenciji van Evrope su samo neki azijski gradovi. Jedan od razloga razvoja ovih gradova je njihova pozicioniranost, iza koje uglavnom stoje strateški razlozi.
Istanbul, Turska
Osnovan kao Konstantinopolj ili Carigrad, zauzimao je prvenstveno evropsku stranu Bosfora. Danas se nalazi na raskršću dva kontinenta - Evrope i Azije. Kontrolišući ovaj moreuz, Istanbul kontroliše i Crno more, ali i Mramorno more, zatvarajući tako put ka Sredozemlju Bugarskoj, Rumuniji, Ukrajini, Rusiji i Gruziji.
Foto: Gugl maps printskrin, Vikipedija
Nalazio se na ključnoj raskrsnici, pa je tako postao najbitniji šraf na ''putu svile''. Originalna veličina Konstantinopolja je bila vrlo mala u poređenju sa današnjim Istanbulom i prvenstveno je zauzimala mali deo u Evropi, međutim, širenjem, danas se Istanbul proteže na dva kontinenta i deo je Turske.
Amsterdam, Holandija
Začet je na Amstel reci s obzirom da je bio potreban izvor sveže vode, ali i izvor za navođenje budućih poljoprivrednih zahvata. Prvenststveno je bio ribarski grad, ali je vremenom postajao sve bitniji. U zlatno doba Holandije, postao je jedna od najbitnijih luka na svetu.
Foto: Gugl maps printskrin, Vikipedija
Zbog strateške lokacije i indirektnog izlaza na otvoreno more, bio je zaštićen. Da bi neko opsedao grad sa vode, morao bi da uđe u uzani rukavac. Sedamnaestovekovni napredak Amsterdama je doveo do toga da i danas ovaj grad bude jedna od najbitnijih luka u Evropi.
Pročitajte još
London, Ujedinjeno Kraljevstvo
Nalazi se na Temzi, a osnovan je od strane rimskih osvajača. Lokacija je precizno odabrana jer je dovoljno uska da se napravi most, a dovoljno široka da se nastavi put ka otvorenom moru. Dolaskom Vikinga, ovaj grad je stagnirao, ali je ponovo procvetao oslobođenjem Engleske.
Foto: Gugl maps printskrin, Vikipedija
Prvenstveno je reka omogućavala odlične trgovinske uslove za ovaj grad, dok je okolno močvarno zemljište omogućavalo lakšu odbranu grada. Efektivno je bio kao ostrvo, pristup je bio moguć jedino preko Londonskog mosta. Rastom Britanske imperije, grad je još više procvetao.
Gibraltar, Ujedinjeno Kraljevstvo
Mala enklava na obodu Pirinejskog polustrva pripada Ujedinjenom Kraljevstvu. Ovde je nikao grad Gibraltar koji ima veoma bitnu stratešku ulogu. On se nalazi na samom ulazu i izlazu Sredozemnog mora. Pre izgradnje Sueckog kanala, ovo je bio jedini put ka Atlantiku. Prvenstveno je osnovan u 12. veku od strane Muslimanskih osvajača, ali je često padao u ruke španskih kraljeva. Od 1713. godine pripao je Ujedinjenom Kraljevstvu i u njihovim rukama je ostao do danas.
Foto: Gugl maps printskrin, Vikipedija
Strateška vrednost, iako zvuči kontraintuitivno, porasla je izgradnjom Sucekog kanala koji je takođe kontrolisalo Ujedinjeno Kraljevstvo. Da bi britanska imperija dospela do svojih kolonija u Indiji i Australiji, morala je proći kroz oba kanala. Britanci, iako nisu imali izlaz na sredozemlje direktno, oni su ga praktično kontrolisali kroz Suceki kanal i Gibraltarski moreuz, ali i kroz prisustvo na Malti i Kipru.
Sankt Petersburg, Rusija
Osnovao ga je Petar Veliki i povezuje se često sa kreiranjem carstva Rusije. Imperijalni grad je omogućio izlaz na Baltičko more, a samim tim i na otvoreno more.
Foto: Gugl maps printskrin, Vikipedija
Ovo je bio jedini mogući izlaz Rusima na otvoreno more, zamenivši prethodnu luku Arhangelsk, koji je zimi bio van upotrebe zbog smrzavanja. Postao je novi glavni grad.
Pariz, Francuska
Glavni grad Francuske je u početku svojim osnivanjem imao veliki strateški značaj koji se kroz vreme izgubio. Napravljen je na reci Seni, ali ne po ugledu na druge velike prestonice, ne na ušću u more, niti blizu mora. Mostovi na Seni su onemogućavali da brodovi uđu u grad. Ova taktika je nastala nakon opsade grada u 9. veku.
Foto: Gugl maps printskrin, Vikipedija
Grad je cvetao zbog ranog strateškog značaja i postao je glavni grad Francuske. Vremenom se izgubila strateška korist mostova na Seni i lokacije Pariza, ali je kao centralni grad Francuske i dalje imao ogroman značaj.
Beograd, Srbija
Na ušću dve reke - Save i Dunava, razdvaja centralnu Evropu od jugoistočne. Sa severa je omeđen Panonskom nizijom, dok je sa juga ograđen brdovitim terenom. Često se kaže da se nalazi na raskršću puteva i sudaru svetova.
Foto: Gugl maps printskrin, Vikipedija
Danas je prestonica Srbije, a rastao je iz godine u godine, uprkos tome što je u 20. veku bio bombardovan čak tri puta. Prvu veliku štetu doživeo je u Prvom svetskom ratu, zatim je u Drugom bio bombardovan i od sila Osovine i Saveznika. Zatim je na sumraku 20. veka bombardovan i treći put od strane NATO alijanse.
BONUS: NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
