Otkrila je sve ono što je u to vreme zanimalo publiku koja je s nestrpljenjem čekala svaki njen nastup i uvek joj je gromoglasno aplaudirala na muziku i emociju koju je nesebično poklanjala.
Od blata se pita ne pravi - rekla je pomalo ljutita kada ju je u njenoj ispovesti zaustavila pitanjem Gordana Brajović - kome duguje za uspeh.
- Da nisam vredela, zar bi moglo bilo ko da mi pomogne - govorila je sevajući očima - Znam da su mnoge priče vezivane za mene, ali da ja nisam imala glas, svoju ličnost, zar bih prošla.
Kako su tada smatrali da su mnogi u njenom poslovičnom dekolteu, bili spremni da pročitaju ledolomca, žar, koji je topio svaku prepreku na putu.
Foto: Arhiv Novosti
Pročitajte još
- Ja sam i pre tog malog stvora na haljini postojala. Moja pesma "Nad izvorom vrba se nadnela" bio je moj prvi uspeh , posle je došla "LJubav na seoski način" sa pesmom "Noćas mi srce pati". Prepreka više nije bilo. Televiziji dugujem mnogo. Ne vidim da je moj dekolte, u poplavi golotinje, mogao nešto da učini. Ako baš hoćemo i Daliborka Stojšić je pre mene imala takav (ovo - takav - čitati sa dugim naglaskom na prvo "A" dekolte, pa Lepa Lukić... Znači nije dekolte bio presudan već moja ličnost, dobra pesma, moj izgled, sve zajedno. Što je nekima u sećanju ostao samo moj dekolte, ne smeta mi.
Dok je davala ovaj intervju, Silvaninog dekoltea ni traga. Bila je odevena u crnu košulju zakopčanu do grla, karirane pantalone, sa kačketom je pre ličila na poslovnu, racionalnu ženu, nego na opuštenu divu koja sanjari na imaginarnom prestolu. Uvek napregnuta, u nekom iščekivanju. Možda i zbog kofera koji večito spakovan čeka pored vrata. Telefoni su stalno zvonili. Sticao se utisak da bi svakog trenutka negde krenula.
Foto: Arhiv Novosti
- Veliki sam pesimista. Bojim se života. Budućnosti. Onog što će sutra biti. Strepim da li će ga uopšte biti. Teško sam živela. Nas osmoro dece ostali smo bez oca. Rano sam počela sa zarađujem i grčevito se grabim da sebe obezbedim. Kad pomislim da jednog dana neću biti ovako tražena, uhvati me panika.
Dok je pričala, nervozno je po rukama premetala čašu sa "metaksom" u kojoj je bilo tek nekoliko kapi. Jer, ona nije pila, pušila. Fini dugi prsti, još finiji sklop šake kojim bi se, recimo, jedan Tomas Man ozbiljno pozabavio da je Silvana madam Šoša sa "čarobnog brega"
- Možda sam baš u kafanama, u kojima sam nekad pevala stekla taj strah od SUTRA, od budućnosti . Jer kad muzika ugasne, kad prestanu da zveče čaše, a raspevani gosti odu svojoj sreći, svojim kućama, a ja ostanem sama, pitajući se da li za mene postoji SUTRA!. Užasavam se pri pomisli da se nekad ponovo vratim u kafanu. To bi za mene bila smrt. Eto, dok vam pričam o tome, neka mora me pritiska (Videla je Gordana kako joj grč prelazi preko lica, a ruke još nervoznije vrte čašu). Možda zato toliko radim, a da nisam svesna Hoću da se obezbedim za kasnije...
Foto: V. Danilov
- A muž zar on nije tu da Vam pomogne, kao neka vrsta stalne garancije?
- Želim da ekonomski budem nezavisna, da imam svoj mir i svoju sigurnost, da budućnost mene i mog deteta ne bude kao što je bila moja prošlost. Radmilo je divan. Sada se lepo slažemo, ali nikad se ne zna šta nosi dan, a šta noć...
Kafana je deo njene biografije, pa se Gordana pitala, kako se, kad je otišla iz nje borila protiv kafanske pevačice u sebi.
- Nikada sebe nisam smatrala kafanskom pevačicom. Dok sam pevala pred gostima, zamišljala sam da sam na estradi. Gotovo cela moja karijera kafanske pevačice počela je i završila se u "Skadarliji", pred publikom koja zna šta je pesma . Moji gosti su bili sve sami visoko obrazovani ljudi. Nisu to bili prevejani pijanci koji lome čaše, jure pevačicu. To je sve bilo na jednom lepom nivou. Pošto kod nas nema škola za obrazovanje narodnih pevača, ja sam tu naučila mnogo. Stekla sam rutinu, mada nikad ne pevam rutinski,stekla sam sigurnost, mada nikad nisam sigurna toliko da bih pevala bilo šta. Ja nisam bila od onih raskalašnih pevačica koje puše, piju, koje imaju nekakav rečnik. Imala sam svoje dostojanstvo i nisam dozvoljavala da gaze po meni.
I pored svih nastojanja Silvana često nije mogla da izbegne epitet kafanske pevačice. Mnogi su želeli da ostane tamo gde je i bila. Oni su tako postupali s njom, a ona je celog života nastojala da ode dalje. Sa završenih sedam razreda gimnazije pokušavala je da bude intelektualac. Čitala je Nušića, Dostojevskog, Tolstoja. Družila se sa svetom "koji zna šta je lepo i dobro..." I nije želela da kad se povede razgovor bude priglupa pevačica koja se osim u narodnu pesmu razume ni u šta..."(Arhiv Borbe, TV Novosti, 18.2.1972.)
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
