Italijanska javnost je bila van sebe, skretala je pažnju na problematičnu istoriju režima Libije, a mnogi su iz političkog sveta bojkotovali njegov dolazak.

 

 

Italijanski premijer Silvio Berluskoni je priredio crveni tepih za Gadafija i primio ga je sa svim počastima, kao i njegovu pratnju od 200 ljudi. Italija se odricala svoje kolonijalne istorije.

Foto: Vikipedija

 

Mueamer el Gadafi je došao u vojnoj uniformi, a sa sobom je prikazivao sliku Omara al Moktara, libijskog ustanika koji je zajedno sa narodom stao pred kolonijalnom Italijom i Musolinijem. Na slici se vidi uhapšeni ustanik od strane fašista.

Berluskonija je hvalio zbog istorijske odluke da se izvini narodu Libije zbog okupacije od 1911. do 1947. godine. Mnogi zločini su počinjeni u tom periodu, a nadao se da će i druge kolonijalne zemlje pratiti Italiju.

Dve godine kasnije, NATO je pokušao da donese demokratiju u ovaj "zaostali region" i u sedmomesečnom bobmardovanju je potpuno razorio Libiju. Treća zemlja koja je najviše uložila u ovu intervenciju posle SAD i Ujedinjenog Kraljevstva je upravo bila "prijateljska Italija".

 

 

U bombardovanju Tripolija je stradalo mnogo civila, uprkos svim naporima NATO alijanse da smanje tu brojku što je više moguće. Gadafi je tada izgubio 29-godišnjeg sina Saif al-Araba i tri unuka/e mlađih od 12 godina. U zgradi je bila i žena libijskog vođe Safija koja je uspela da se spasi.

 

 

 

BONUS: NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".