- Probao sam kokain, iako to nikad nisam podržavao. Hteo sam da probam sve kao mlađi, niko me nije terao. Sedam, osam, godina sam uzimao belo, a onda sam video da propadam. Posle dva dana i noći nespavanja nisam bio sposoban ni za šta - priča otvoreno pevač i nastavlja:
- Nisam odlazio na tezge, slažem tako da mi je tetka preminula i tako izgubim 2.000-3.000 maraka. Pošaljem nekog drugog kolegu na tezgu na kojoj je trebalo da se pojavim. To je bilo strašno i to me je dovelo do krajnjih granica. Imao sam kolege koje nisu mogle da se odupru tome i tako su se upropastile. Kad sam dotakao dno, prestao sam da vučem crte da ne bih otišao u ambis, odakle nema povratka. Imao sam problem i sa alkoholom, a onda sam prestao. Nisam ni sada skroz, desi se da popijem, ali nikada danas ne dozvoljavam da preteram.
Nezirović kaže da je, pored droge i alkohola, kocka dominantan porok na estradi.
- Mnoge moje kolege su zavisne od kocke, a to je jedan od najvećih poroka. To niko ne treba da radi. Ne kajem se što sam pio i što sam se drogirao jer je i to za mene bilo veliko iskustvo. Nikad se nisam nikome zamerao, čak ni pijan. Nikad nisam pravio probleme te vrste. I kad sam pio, svirku sam znam da odradim do kraja. Svako ima pravo da se drogira, ja ne mogu to nekome da zabranim. Kad smo bili u Parizu da radimo svadbe, radili smo obično vikendom. Ceo vikend si na nogama, radili smo po 20 sati, treba izdržati to. Uzimali smo oko 150.000 evra na svadbama van Srbije. Bacale su se pare na tom veselju, ovo što neki naši uzimaju po 2.000-3.000 evra to je ništa. Mi kako smo ranije radili, to nije bilo normalno. Pare sam zarađivao samo tako, ali danas je malo drugačija priča. Od dve svadbe sam mogao da zaradim za stan. I tada sam prisustvovao svačemu, neću nikoga da odajem, ali ako neko ima problem s porocima, važno je da to shvati na vreme da bi mogao da se povadi. Ako ne shvati da je u problemu, može da bude kasno - zaključio je folker.
Nezirović je ispričao i da mnogo tuguje za svojim velikim prijateljem Zoranom Kalezićem, koji je nedavno preminuo posle duge i teške bolesti, te otkrio da mu se tokom njihovog poslednjeg razgovora žalio da je na strašnim mukama i da noćima ne spava od bolova.
Pročitajte još
- Kada sam poslednji put bio u Crnoj Gori, otišao sam da obiđem Zorana. On je imao prelepu kuću i imanje dole, sređeno onako baš po njegovom ukusu. Bili smo sami, dugo smo pričali o svemu i vraćali uspomene, govorio sam mu da će on pobediti bolest, a on mi je odgovarao da uopšte ne razmišlja o tome, ali da se loše oseća. Nekako je radio sve što je do njega, pa je i verovao da da će biti onako kako se situacija odvija. Rekao mi je u jednom trenutku: "Muke su to teške, Acko, noć nikad da prođe od bolova. Kao da nema kraja bolovima, baš ima teških trenutaka." Mislio sam da će Zoran sve to izgurati, bio sam očevidac, jedna moja partnerka s kojom sam ja bio isto je preminula od te bolesti posle devet godina borbe. Verovao sam do kraja da može da pobedi to. Onda sam ja tako mislio da će i on s tim terapijama nešto učiniti da se izvuče, međutim, nikad čovek ne zna šta može da se desi - tvrdi pevač.
(Republika)
BONUS: NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".