O fanatizmu japanskih ratnika, od drevnih samuraja do kamikaza, svedoče brojni primeri. Jedan od takvih je i čovek po imenu Hiro Onoda (1922. – 2014.).
Nazivaju ga i poslednjim ratnikom Drugog svetskog rata, zbog toga što je ovaj potporučnik oružje položio tek 1974. – dvadeset devet godina nakon što se rat završio.
Foto: Profimedia
Hiro Onoda imao je 22 godine kada je raspoređen na ostrvo Lubang na Filipinima. To je bilo 1944., a on je imao izričite naredbe da sabotira sve neprijateljske instalacije.
Bio je pripadnik obaveštajne službe japanske vojske, a dobio je čvrstu naredbu da se nikad ne preda niti počini samoubistvo.
Pročitajte još
U februaru 1945. godine prvi saveznički vojnici su se iskrcali na Lubang, a uskoro su Onoda i još trojica vojnika bili poslednji Japanci na ostrvu koji su nastavili da se bore. Povukli su se u šumu i odlučili da nastave gerilsko ratovanje protiv Amerikanaca.
Preživljavali su na bananama, kokosima, a neretko su pronalazili i leševe životinja. Istovremeno su upadali u vatrene okršaje s lokalnom policijom. Krajem 1945. godine su saveznici izbacili listiće sa naredbom generala Tomojukija Tamašite kojom se naređuje predaja svim japanskim vojnicima.
Onoda i njegovi podređeni već su godinu dana proveli u šumi i listići su bili jedina naznaka da je rat gotov. Nakon dugog razmišljanja zaključili su da su listići falsifikovani, a da rat još uvek traje.
Foto: Profimedia
Krajem 1949. godine, posle godina skrivanja i beznadežne borbe, četvorka je dobila prvog disidenta. Juiči Akatsu napustio je grupu i proveo šest meseci sam u džungli pre nego što se predao filipinskim snagama. 1952. godine su Filipinci bacali slike i pisma članova porodice preostalih vojnika u kojima ih mole da se predaju.
Japanski vojnici zaključili su da je i to samo neprijateljski trik. Dve godine kasnije, Šoiči Šimada poginuo je u begu pred filipinskim tragačima i ostala su samo još dvojica.
Japanski istraživač, Norio Suzuki putovao je svetom i tražio "Onodu, pandu i jetija, i to tim redosledom". Posle četiri dana potrage, 20. februara 1974. godine Suzuki je pronašao Onodu.
Zarastao, prljav i skeletno mršav, živeo je u rupi u zemlji, a hranu i piće je pretežno nabavljao u prirodi. Ubrzo su se sprijateljili, iako je Onoda isprva bio skeptičan.
Foto: Profimedia
"Onaj hipi, Suzuki, došao je na ostrvo da sasluša priču o japanskom vojniku", pričao je Onoda u jednom razgovoru za medije 2010. godine.
Iako je Suzuki govorio da je rat gotov, iako je Onoda bio sam, ipak nije hteo da se preda sve dok mu to njegov zapovednik ne naredi.
Vojnik Jošimi Taniguči, nekadašnji Onodin ratni zapovednik, doleteo je na Filipine i lično naredio Onodi da se preda. Posle skoro 30 godina skrivanja po džungli, Onoda je predao svoj ceremonijalni mač, još uvek upotrebljivu pušku, nekoliko bombi i bodež koji mu je majka poklonila da počini samoubistvo ako ga ikad zarobe.
Filipinski predsednik Ferdinand Markos pomilovao je Onodu uprkos činjenici da je ubio tridesetak ljudi. Markos je uzeo u obzir da je Onoda živeo u uverenju da nastavlja borbu Japana za konačnu pobedu u ratu.
Foto: Profimedia
U Japanu je Onoda imao doček dostojan heroja. Međutim, razočaran mirnodopskom kulturom u domovini odselio se u Brazil gde se bavio uzgojem stoke do smrti. Naime, on nije mogao da se pomiri s činjenicom da nije umro junačkom smrću.
U Japanu je osnovao nekoliko škola u kojima su japanska deca mogla da uče umeće preživljavanja u divljini. Onoda je umro 2014. godine u 91. godini.
BONUS: NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
