О фанатизму јапанских ратника, од древних самураја до камиказа, сведоче бројни примери. Један од таквих је и човек по имену Хиро Онода (1922. – 2014.).
Називају га и последњим ратником Другог светског рата, због тога што је овај потпоручник оружје положио тек 1974. – двадесет девет година након што се рат завршио.
Фото: Профимедиа
Хиро Онода имао је 22 године када је распоређен на острво Лубанг на Филипинима. То је било 1944., а он је имао изричите наредбе да саботира све непријатељске инсталације.
Био је припадник обавештајне службе јапанске војске, а добио је чврсту наредбу да се никад не преда нити почини самоубиство.
Прочитајте још
У фебруару 1945. године први савезнички војници су се искрцали на Лубанг, а ускоро су Онода и још тројица војника били последњи Јапанци на острву који су наставили да се боре. Повукли су се у шуму и одлучили да наставе герилско ратовање против Американаца.
Преживљавали су на бананама, кокосима, а неретко су проналазили и лешеве животиња. Истовремено су упадали у ватрене окршаје с локалном полицијом. Крајем 1945. године су савезници избацили листиће са наредбом генерала Томојукија Тамашите којом се наређује предаја свим јапанским војницима.
Онода и његови подређени већ су годину дана провели у шуми и листићи су били једина назнака да је рат готов. Након дугог размишљања закључили су да су листићи фалсификовани, а да рат још увек траје.
Фото: Профимедиа
Крајем 1949. године, после година скривања и безнадежне борбе, четворка је добила првог дисидента. Јуичи Акатсу напустио је групу и провео шест месеци сам у џунгли пре него што се предао филипинским снагама. 1952. године су Филипинци бацали слике и писма чланова породице преосталих војника у којима их моле да се предају.
Јапански војници закључили су да је и то само непријатељски трик. Две године касније, Шоичи Шимада погинуо је у бегу пред филипинским трагачима и остала су само још двојица.
Јапански истраживач, Норио Сузуки путовао је светом и тражио "Оноду, панду и јетија, и то тим редоследом". После четири дана потраге, 20. фебруара 1974. године Сузуки је пронашао Оноду.
Зарастао, прљав и скелетно мршав, живео је у рупи у земљи, а храну и пиће је претежно набављао у природи. Убрзо су се спријатељили, иако је Онода испрва био скептичан.
Фото: Профимедиа
"Онај хипи, Сузуки, дошао је на острво да саслуша причу о јапанском војнику", причао је Онода у једном разговору за медије 2010. године.
Иако је Сузуки говорио да је рат готов, иако је Онода био сам, ипак није хтео да се преда све док му то његов заповедник не нареди.
Војник Јошими Танигучи, некадашњи Онодин ратни заповедник, долетео је на Филипине и лично наредио Оноди да се преда. После скоро 30 година скривања по џунгли, Онода је предао свој церемонијални мач, још увек употребљиву пушку, неколико бомби и бодеж који му је мајка поклонила да почини самоубиство ако га икад заробе.
Филипински председник Фердинанд Маркос помиловао је Оноду упркос чињеници да је убио тридесетак људи. Маркос је узео у обзир да је Онода живео у уверењу да наставља борбу Јапана за коначну победу у рату.
Фото: Профимедиа
У Јапану је Онода имао дочек достојан хероја. Међутим, разочаран мирнодопском културом у домовини одселио се у Бразил где се бавио узгојем стоке до смрти. Наиме, он није могао да се помири с чињеницом да није умро јуначком смрћу.
У Јапану је основао неколико школа у којима су јапанска деца могла да уче умеће преживљавања у дивљини. Онода је умро 2014. године у 91. години.
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
