Nekadašnji reprezentativac Jugoslavije govorio je tada da mu je jedan od namaleroznijih događaja u životu bio derbi koji je Partizan igrao sa večitim rivalom, Crvenom zvezdom, kada je promašio penal i upropastio šanse svog tima da napravi preokret, i to u sezoni kada im je sve polazilo "za nogom".
Osim toga, Savo je ispričao i kako je zbog neumerenog uživanja u čokoladi propustio Evropsko prvenstvo za kadete, kao i još nekoliko zanimljivih baksuznih situacija. Tekst prenosimo u celosti:
Najlepši, ali i najtužniji trenuci u mom životu vezani su za fudbal. Sreća mi je do sada bila prilično naklonjena, ali dogodi se i poneki maler. Kao na primer prošle sezone, započe sam sjajno - na pet utakmica dao čak sedam golova - a onda odjednom sve stade?! Seriju baksuzluka koje sam tada preživeo neću zaboraviti.
Ukleti penal
Najteži je bio na jednom od mojih prvih derbija sa Crvenom zvezdom. Igrali smo na našem terenu. U prvom poluvremenu Zvezda je vodila sa 2:0, nismo mnogo brinuli. Bila je to Partizanova godina - gde god da smo se pojavili nizali smo samo pobede. Verovali smo da će tako biti i ovog puta. Međutim, zvezdaši su igrali strašno zatvoreno ili kako mi fudbaleri to kažemo kalasičan bunker što me je jako nerviralo. Devedeset minuta smo napadali k'o ludi, ali bez velike vajde - do Zvezdinog gola jednostavno nismo mogli da stignemo. A i kada bismo i uspeli da ga se dočepamo lopta bi uvek završavala u rukama golmana. A onda, pred sam kraj drugog poluvremena, sudija presudi penal za nas. Prišao sam lopti, šutnuo iz sve snage i promašio?! Stajao sam k'o ukopan, buljeći čas u golmana koji je zadovoljno grlio loptu, čas u zabezeknute kolege. Nisam mogao da verujem rođenim očima. Mislio sam da sanjam.
Foto: Igor Marinković
Toliko puta sam izvodio penale i nikada nisam gutnuo. Tremu nisam imao, naprotiv bio sam više nego siguran u sebe, ali eto, kada je bilo najvažnije omanuo sam. Najgore mi je bilo zbog drugara - svi su se svojski trudili i jurcali, dali maksimum od sebe i kada smo konačno bili u prilici da postignemo gol - ja sam promašio. Bio sam ogorčen, razočaran i, iznad svega, besan što sam tako olako prokockao jedinu šansu na utakmici. Beše to nešto najgore što sam ikada, ne samo u ovom sportu, nego uopšte doživeo. Ovaj penal me je totalno izbacio iz koloseka. Pokušavao sam o njemu da ne mislim, ali nije vredelo. Svi znamo šta znači derbi Zvezde i Partizana u našem fudbalu. Osim toga, narednih mesec dana svaki susret sa prijateljima ili rodbinom, po pravilu, započinjao bi pitanjem: "Pa, dobro, Savo, kako bre promaši penal?!"
Pročitajte još
Posle ovog nemilog događaja kao da se sve urotilo protiv mene i krenulo naopačke. Iako sam fer igrač sudije počeše da me opominju zbog raznih ispada na terenu pa čak i kažnjavaju crvenim kartonima, ali šta je to u poređenju sa bolnom i poražavajućom činjenicom da na sledećih deset utakmica nisam da ni jedan jedini gol?! Strašno, bar za mene.
"Milka" me je urnisala
Jednog lepog avgustovskog dana pre šest godina i ja se nađoh u crno-belom dresu. U to vreme, kao i mnogi drugi igrači Partizana, nisam odmah dobio stan pa se tako moj prijatelj Pera i ja smestismo u hotelu "Turist" u Sarajevskoj ulici gde ostadosmo ravno šest meseci. Ali, kada hotelski računi počeše da pristižu u klub, ljudi u Partizanu umalo ne doživeše šok. Pera i ja smo potrošili malo više, tačnije pet puta više para nego što su oni očekivali. Verovatno se pitate na šta kada se zna da smo imali plaćen smeštaj, doručak, ručak i večeru. Uglavnom, na koka-kolu i slatkiše. Toliko smo bili žedni da smo, dobro se sećam, samo za jedan mesec nas dvojica ispili ni manje ni više nego 300 koka-kola! Osim toga, porcije u "Turistu", iako izdašne, nisu mogle da utole našu glad, pa smo gotovo svaki obrok pojačavali dodatnim kalorijama, najčešće slatkišima. A moj drugar Pera, posle obilnog ručka, bio je u stanju 'ladno da pojede još pet porcija palačinki sa čokoladom. Dobro, ni ja, sa tri-četiri porcije nisam baš mnogo za njim zaostajao.
Foto: Reprint Sabor
Nastade poprilična frka u klubu. Odmah pozvaše mog oca na razgovor i požališe mu se. Ako napravim još samo jedan ovakav gaf, zna se šta sledi - "letim" iz Partizana. Otac je bio razočaran, ali da ne dužim priču sve se na kraju ipak dobro završilo. Svima sam obećao da se to nikada više neće ponoviti. Nije mi bilo teško obećanje da održim do dana današnjeg jer koka-kolu više ne ispijam u tim količinama. Ne, nije mi tada presela nego, pre svega, zato što je štetna za zdravlje, pogotovo sportista.
A što se tiče slatkiša, e tu sam malčice zatajio. Šta da radim kad ih obožavam, naročito "milka" čokolade. Eh, "milka" me je pre četiri-pet godina urnisala, ali nema pomoći - ni danas ne mogu da joj odolim. U to vreme bio sam u kadetskoj reprezentaciji Jugoslavije. Igrali smo kvalifikacije za Evropsko prvenstvo. Na utakmici protiv Rusije u Pančevu dao sam čak dva gola. Kasnije smo otišli kod njih u goste, nažalost, izgubili sa 1:0, ali ipak prođosmo kvalifikacije. Željno sam iščekivao odlazak na moje prvo Evropsko prvenstvo. Konačno, jednog dana selektor Jozić nas je pozvao i saopštio nam sastav reprezentacije. Ali, na moje veliko zaprepašćenje, na tom spisku ne beše mog imena. Doduše, tada nisam baš mnogo blistao, ali nisam bio ni tako loš. Malo sam bio sporiji na terenu jer sam preterao sa čokoladama i nabacio šest-sedam kilograma, međutim, sve to beše zanemarljivo u odnosu na ono što sam do tada pokazao. Moji drugari odoše u Evropu bez mene i stigoše do finala. Bilo mi je krivo jer sam verovao da i ja zaslužujem da budem s njima, ali eto, "milka" me je uništila.
Foto: N. Paraušić
A baksuzluci koje sam doživljavao izvan fudbalskog terena uglavnom su bili sa automobilima. Pre dve godine najzad sam ispunio želju i kupio prva kola, novog "golfa". kako nije imao ugrađen alarm, burazer ga je odvezao kod oca u Janju nadomak Bijeljine. Posle nepunih mesec dana, kada je trebalo da ga vrati u Beograd, preduhitrio je majstora i "lepo" ga sam sredio - totalno uništio! Nisam stigao čestito ni da ih provozam, a već sam ostao bez kola. Nekako prežalih "golfa" i kupih "floridu", ali već posle mesec dana ostadoh i bez nje. Ovoga puta, ja sam je slupao. Nakon godinu i po dana skupio sam pare i kupio lepog "audija". Ali, pre dva meseca lopovi ga ukradoše. Sada sam bez kola i ne pada mi na pamet u skorije vreme ni trotinet da kupim, a kamoli nešto ozbiljnije.
Ovo što ću vam sada ispričati toliko je neverovatno da prevazilazi baksuzluk, ali sve je živa istina! Pre pola godine, tri večeri zaredom na istom mestu, na semaforu kod hotela "Jugoslavije" gde smo bili u karantinu, prošao sam kroz crveno svetlo i svakog puta me je zaustavio isti "pandur"?! Verovatno je bio partizanovac čim mi je dva puta progledao kroz prste, ali treće večeri me je prijavio sudiji za prekršaje i tako mi uzeše dozvolu na tri meseca.
* Nportal.rs zbog vas daje novi život tekstovima iz bogate novinske arhive "Novosti", a ovaj tekst je izašao u "Saboru" 16. decembra 1994. godine.*
BONUS: NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
