Ibrahim je rođen 5. novembra 1615. godine kao najmlađi sin sultana Ahmeda I i njegove omiljene supruge sultanije Kosem (robinje grčkog porekla).
Otac mu je preminuo kada je Ibrahim imao nepune dve godine. Nakon ovoga nastupio je period kavavih obračuna u osmanskoj porodici kada nijedan pretendent na presto nije uspevao da dugo održi vlast.Na tronu su se smenjivali Ibrahimov stric Mustafa I, njegov polubrat Osman II, stariji rođeni brat Murat IV…
Po ranije utvrđenom pravilu sultan koji je na vlasti legitimno je zatvarao u tešku tamnicu svoju braću, potencijalne pretedente. Koliko god to zvučalo surovo u stvarnosti je bila srećnija okolnost. Ubistva sultanovih srodnika bili su uobičajena stvar.
Foto: Jutjub prinskrin/Velicanstveno Stolece
Kada je nakon dugih borbi i splekti vlast prigrabio sultan Murat, njegov rođeni brat Ibrahim zbog toga je ispaštao. Godine 1635. iz straha da bi mogli da pokušaju da mu preotmu vlast, Murat IV naredio je pogubljenje svoja dva brata – Kasima i Bajazita. Ibrahim je pošteđen budući da je imao psihičke smetnje pa novi sultan u njemu nije video pretnju, ali to ne znači da je bio pošteđen teške sudbine.
Odrastao u "kavezu"
Iako ga je brat poštedeo, Ibrahim se od 1635. godine nalazio zatvoren u "kavezu". Bio je to ograđeni deo harema, u kojem su mlađa braća vladajućeg sultana ponekad držana u svojevrsnom zarobljeništvu, izolovana i pod stražom.
Pročitajte još
Ibrahimovo zatočeništvo je trajalo sve do 1640. godine, odnosno do smrti sultana Murata IV kada je on postao jedini muški član iz loze Osmanlija, budući da nijedno muško dete Murata IV nije preživelo rano detinjstvo.
Foto: Profimedia/Vikipedija
Trauma koju je Ibrahim doživeo u vreme pogubljenja svoja dva brata bio je toliko velika da je ostavila trajne posledice na ionako narušeno mentalno zdravlje Ibrahima. Zatočeništvo je samo doprinelo paranoji.
Ibrahim je vest o smrti svoga brata prihvatio sa velikim nepoverenjem. Kada je pozvan da preuzme presto, i kada su otvorili "kavez" u kom je bio zatočen odbio je da izađe iz straha da hoće da ga pogube. Tek kada mu je pokazano beživotno telo sultana Murata IV, on je pristao da preuzme vlast.
Početna stabilnost
Prvih nekoliko godina vladavine sultan Ibrahim I protekle su u relativnom miru i stabilnosti. Veliki deo zasluga za to pripisuju se Kemankeš Mustafa-paši koji je po Ibrahimovom stupanju na presto postao veliki vezir. NJegova čvrsta ruka održavala je snagu i stabilnost Osmanskog carstva.
Foto: Vikipedija
Ipak, i Ibrahim ga je u stopu pratio i podržavao. Zapravo, nije imao nikakvog ranijeg iskustva u odlučivanju i vladanju. Kada je Kemankeš Mustafa-paša sastavio memorandum o javnim poslovima, sultan Ibrahim mu je odgovorio. Na osnovu sultanovog odgovora jasno se može videti da je imao početnu želju da bude odgovoran vladar.
Ibrahim je često prerušen u običnog slugu vršio inspekciju trgova u Carigradu i naređivao je velikom veziru da ispravlja nepravilnosti koje bi uočavao.
Ludak na tronu
Ibrahim nikada nije prevazišao traume doživljene u detinjstvu i mladosti. Posledice proživljenog stresa počele su da se manifestuju kroz česte i veoma jake glavobolje, kao i napade malaksalosti.
Druga krajnost bili su strašni izlivi besa. Jedno vreme sultan je bio veoma naklonjen novorođenčetu jedne od njegovih konkubina. Turhan Hatidže sultanija – Ibrahimova glavna žena, ljubomorna, ovo mu je prigovorila.
Ibrahim je, razjaren zbog takvog njenog ponašanja, uzeo iz njenih ruku svog sina Mehmeda i bacio ga u bazen. Mali princ se nije udavio samo jer ga je spasio sluga, ali mu je ostao ožiljak ne čelu, koji je nosio do kraja života.
Turhan Hatidže sultanija, važila je za jedinu koja je uspevala da smiri njegove, sve češće, izlive besa. U trenutku ludila dao je da se udavi svih 280 članica svog harema jer je čuo priču da je u harem kročio drugi muškarac.
Kružila je i priča da je bio opsednut punijim ženama do te mere da je slao sluge širom države da pronađu najdeblje moguće žene za njegov harem. Jedna od njegovih glavnih konkubina zvala se "Şeker Pâre", doslovce "komad šećera", a pričalo se da je težila oko 150 kilograma.
Osam konkubina Ibrahim je načinio haseki sultanijama (glavnim ženama) dajući im silna bogatstva i posede. Jednoj od njih je čak dao i palatu samog velikog vezira.
Koliko god suludo zvučalo, ušao je u istoriju po tome što je ubijen.
Ovakvo ponašanje, u kombinaciji sa ratnim porazima u ratu sa Venecijom u poznim godinama vladavine, razbesnelo je njegove podanike, u prvom redu buntovne janičare.
Osmog avgusta 1648. godine korumpirani veliki vezir Ahmed-paša je zadavljen i iskidan na komade od strane nezadovoljne mase. Istog dana, Ibrahim je uhvaćen i zarobljen unutar Topkapi palate.
Ibrahimu je oduzeta titula sultana, a na vlast je došao njegov sedmogodišnji sin Mehmed IV.
Ibrahim je zadavljen 18. avgusta 1648. godine ispred svoje palate. Time je postao tek treći sultan u istoriji Osmanskog carstva koji je ubijen.
BONUS VIDEO:
