Kneževina Crna Gora stekla je odlukama Berlinskog kongresa 1878. godine, nezavisnost, međunarodno priznanje i teritorijalno proširenje. Od tada njeni diplomatski odnosi sa Osmanskim carstvom ušli su u novu fazu. Oni se više nisu kretali na relaciji sizeren - podanici već na službenom političkom nivou.
U prvim godinama i decenijama po sticanju nezavisnosti, Crnoj Gori i njenom vladaru predstojao je mukotrpan i dug period regulisanja teritorijalnih i političkih pitanja sa Osmanskim carstvom.
Nerešeno pitanje granica, otvorene pobune i upadi albanskog stanovništva, iziskivali su veštu diplomatsku aktivnost knjaza Nikole na osmanskom dvoru. Trebalo je mirno rešiti sve sporove i obezbediti politički suživot sa silom koja je "do juče" formalno upravljala Crnom Gorom.
Odlukama pomenutog Berlinskog kongresa oblasti oko Plava i Gusinja potpale su pod teritorije nezavisne Crne Gore. Sa tom odlukom nisu se slagali albanski prvaci koji su iste 1878. godine formirali tzv. Prizrensku ligu i na njoj definisali borbu stvaranje albanske države, za koju ni samo Osmansko carstvo nije bilo zainteresovano.
Foto: Arhiva
Pročitajte još
Održavanje Prizrenske lige i njeno delovanje osmanske vlasti koristile su samo zarad pokušaja da se umanje uspesi i teritorijalni dobici Srbije i Crne Gore.
U tom kontekstu, i diplomatska aktivnost dvorova u Beogradu i Cetinju bila je usmerena na pokušaje da se problem sa Arbanasima, kao podanicima Osmanskog carstva reši na miran način.
Za razliku od Srbije, koja je odlukama Berlinskog kongresa i kasnijih političkih dokumenata, potpala pod politički uticaj Austro-Ugarske, crnogorska vlast nastavila je, oslanjajući se na carsku Rusiju da svoje teritorijalne dobitke i stabilnost granica obezbedi u Carigradu.
Uz diplomatsku podršku Petrograda, knjaz Nikola pozvan je u zvaničnu posetu Istanbulu 1883. godine. Bio je to prvi slučaj u modernoj istoriji da jedan srpski vladar službeno poseti Istanbul.
Politička nezavisnost i diplomatski protokol nalagao je Crnoj Gori da otvara i svoja diplomatska predstavništva. Pitanje otvaranja konzulata u osmanskoj prestonici pokazalo se kao problem obzirom da je tadašnja Crna Gora imala vrlo skromne finansije. Stoga je knjaz Nikola bio prinuđen da troškove boravka i smeštaj traži od osmanskih vlasti.
Za te potrebe, Turci su mu obezbedili dvor "Emirgijan" na Bosforu. Nakon srdačnog razgovora sa sultanom Abdul Hamidom, na kom su rešeni tada aktuelni politički problemi, Nikola se zadržao kao sultanov gost i na proslavi jubileja vladavine Abdul Hamida.
Imajući razumevanja za finansijsku oskudicu vladara Crne Gore koji sebi i svojoj državni nije mogao da obezbedi rezidencijalno mesto, sultan je bio široke ruke i pomenuti je dvor poklonio knjazu Nikoli.
Sam dvor nalazio se u tom trenutku u jako lošem stanju, pa je troškove njegovog renoviranja i opremanja preuzela osmanska država na sebe.
O ushićenosti povodom dobijanja dvorca na poklon, knjaz Nikola je zabeležio:
- Kako je ovo prvi put da dolazim u Carigrad od kad mi je NJegovo veličanstvo sultan poklonio palatu Emirgijan rekao sam da se gala obuku za naš ulazak u tu kuću i da se priredi svečani ručak radi proslave useljenja... Evo nas u Emirganu. Da se uđe u vrt moje kuće iz lađice postoji mali kej širok pet do šest metara. Crnogorska kolonija sa petnaestak naših mladića koji studiraju u Carigradu došla je da nas pozdravi. Na moje “Dobro veče, Crnogorci” odgovorili su bučnim “Živio!” Ulazimo. Prvi utisak je već dobar, trebalo bi mi međutim prilično vremena da vam opišem tu kuću, koja mi prvi put otvara svoja vrata. Ograničiću se da vam rečem da je vrlo prostrana, osamdeset soba od kojih više salona vrlo dobro namještenih.
Foto: Arhiva
Dvorac je imao parter sagrađen od tvrdog materijala i jedan sprat od drvene konstrukcije. Bio je paralelogramnog oblika. Na oba krila fasade spratne isturena su dva balkona sa po jednim velikim prozorom koji gledaju na more i sa po dva manja na stranama. Duž dvorca i parka na obali mora podignut je bio kej od velikih četvorouglastih blokova kamena povezanih gvožđem. Krov na palati bio je cingani. Ulaz na severnom delu dvorca okrenut Crnom moru. Od ugla ovog krila pa do susedne palate majke onanašnjeg egipatskog kediva podignuta je gvozdena rešetka, a na okruglim povezanim šipkama gvožđa stajale su pozlaćene strele. Na sredini ove ograde je kapija za ulaz u baštu.
Sve do izbijanja Prvog balkanskog rata, ovaj dvor služio je ujedno i kao diplomatsko, rezidencijalno mesto crnogorskih poslanika. Knjaz Nikola je i prilikom svojih kasnijih poseta Istanbulu boravio u njemu.
Nakon što je Crna Gora objavila rat Osmanskom carstvu 8.10.1912 godine, dvor " Emirgijan" je bio privremeno konfiskovan od strane osmanskih vlasti, a crnogorsko poslanstvo se preselilo u zgradu pored poslanstva Kraljevine Srbije.
O sudbini dvorca posle Prvog svetskog rata, malo se zna. Prema oskudnim i sačuvanim dokumentima postoje dve tvrdnje. Jedna govori da je italijanska kraljica Jelena (ćerka knjaza Nikole) 1924. godine prodala dvor, a drugi dokument ističe da je on konfiskovan i prodat zbog neizmirenih dugova. U svakom slučaju on ostaje spomenik vremena da je jedan srpski vladar iz Crne Gore posedovao dvor u sred Osmanskog carstva.
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
