Кнежевина Црна Гора стекла је одлукама Берлинског конгреса 1878. године, независност, међународно признање и територијално проширење. Од тада њени дипломатски односи са Османским царством ушли су у нову фазу. Они се више нису кретали на релацији сизерен - поданици већ на службеном политичком нивоу.
У првим годинама и деценијама по стицању независности, Црној Гори и њеном владару предстојао је мукотрпан и дуг период регулисања територијалних и политичких питања са Османским царством.
Нерешено питање граница, отворене побуне и упади албанског становништва, изискивали су вешту дипломатску активност књаза Николе на османском двору. Требало је мирно решити све спорове и обезбедити политички суживот са силом која је "до јуче" формално управљала Црном Гором.
Одлукама поменутог Берлинског конгреса области око Плава и Гусиња потпале су под територије независне Црне Горе. Са том одлуком нису се слагали албански прваци који су исте 1878. године формирали тзв. Призренску лигу и на њој дефинисали борбу стварање албанске државе, за коју ни само Османско царство није било заинтересовано.
Фото: Архива
Прочитајте још
Одржавање Призренске лиге и њено деловање османске власти користиле су само зарад покушаја да се умање успеси и територијални добици Србије и Црне Горе.
У том контексту, и дипломатска активност дворова у Београду и Цетињу била је усмерена на покушаје да се проблем са Арбанасима, као поданицима Османског царства реши на миран начин.
За разлику од Србије, која је одлукама Берлинског конгреса и каснијих политичких докумената, потпала под политички утицај Аустро-Угарске, црногорска власт наставила је, ослањајући се на царску Русију да своје територијалне добитке и стабилност граница обезбеди у Цариграду.
Уз дипломатску подршку Петрограда, књаз Никола позван је у званичну посету Истанбулу 1883. године. Био је то први случај у модерној историји да један српски владар службено посети Истанбул.
Политичка независност и дипломатски протокол налагао је Црној Гори да отвара и своја дипломатска представништва. Питање отварања конзулата у османској престоници показало се као проблем обзиром да је тадашња Црна Гора имала врло скромне финансије. Стога је књаз Никола био принуђен да трошкове боравка и смештај тражи од османских власти.
За те потребе, Турци су му обезбедили двор "Емиргијан" на Босфору. Након срдачног разговора са султаном Абдул Хамидом, на ком су решени тада актуелни политички проблеми, Никола се задржао као султанов гост и на прослави јубилеја владавине Абдул Хамида.
Имајући разумевања за финансијску оскудицу владара Црне Горе који себи и својој државни није могао да обезбеди резиденцијално место, султан је био широке руке и поменути је двор поклонио књазу Николи.
Сам двор налазио се у том тренутку у јако лошем стању, па је трошкове његовог реновирања и опремања преузела османска држава на себе.
О усхићености поводом добијања дворца на поклон, књаз Никола је забележио:
- Како је ово први пут да долазим у Цариград од кад ми је Његово величанство султан поклонио палату Емиргијан рекао сам да се гала обуку за наш улазак у ту кућу и да се приреди свечани ручак ради прославе усељења... Ево нас у Емиргану. Да се уђе у врт моје куће из лађице постоји мали кеј широк пет до шест метара. Црногорска колонија са петнаестак наших младића који студирају у Цариграду дошла је да нас поздрави. На моје “Добро вече, Црногорци” одговорили су бучним “Живио!” Улазимо. Први утисак је већ добар, требало би ми међутим прилично времена да вам опишем ту кућу, која ми први пут отвара своја врата. Ограничићу се да вам речем да је врло пространа, осамдесет соба од којих више салона врло добро намјештених.
Фото: Архива
Дворац је имао партер саграђен од тврдог материјала и један спрат од дрвене конструкције. Био је паралелограмног облика. На оба крила фасаде спратне истурена су два балкона са по једним великим прозором који гледају на море и са по два мања на странама. Дуж дворца и парка на обали мора подигнут је био кеј од великих четвороугластих блокова камена повезаних гвожђем. Кров на палати био је цингани. Улаз на северном делу дворца окренут Црном мору. Од угла овог крила па до суседне палате мајке онанашњег египатског кедива подигнута је гвоздена решетка, а на округлим повезаним шипкама гвожђа стајале су позлаћене стреле. На средини ове ограде је капија за улаз у башту.
Све до избијања Првог балканског рата, овај двор служио је уједно и као дипломатско, резиденцијално место црногорских посланика. Књаз Никола је и приликом својих каснијих посета Истанбулу боравио у њему.
Након што је Црна Гора објавила рат Османском царству 8.10.1912 године, двор " Емиргијан" је био привремено конфискован од стране османских власти, а црногорско посланство се преселило у зграду поред посланства Краљевине Србије.
О судбини дворца после Првог светског рата, мало се зна. Према оскудним и сачуваним документима постоје две тврдње. Једна говори да је италијанска краљица Јелена (ћерка књаза Николе) 1924. године продала двор, а други документ истиче да је он конфискован и продат због неизмирених дугова. У сваком случају он остаје споменик времена да је један српски владар из Црне Горе поседовао двор у сред Османског царства.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
