- Po svim nekim životnim pitanjima sam bila drugačija. Nisam bila neko ko je dozvoljavao da bilo ko može da mu priđe. I kao jako mlada sam bila svesna onoga što zapravo želim. Bila sam svesna kakav je profil partnera sa kojim ja mogu da provedem neko određeno vreme. Bila sam neko ko se nije previše upuštao u neke komunikacije, imala sam, verovali ili ne, dva partnera pre nego što sam upoznala Olivera. To su bili ljudi koji su bili zreli, ostvareni, i sa kojima sam ja mogla da funkcionišem i da jednostavno ispoljim sebe na pravi način. Nikada nisam mogla da budem sa nekim ko je moje godište, uvek su partneri morali biti stariji od mene, da budu u nekom smislu ostvareni da bih ja mogla da funkcionišem - kaže Milena Popović.
Upravo to što je bila drugačija i buntovna sa jedne strane joj je donelo autoritet kada su drugarice u pitanju, a sa druge strane Milena kaže da je najviše uvreda tokom života dobila baš od žena za koje se oduvek borila.
- Uvek sam bila specifična, drugačija i buntovna. Uvek sam bila borac za ženska prava. Nisam dozvoljavala da se ružno govori o ženama. Iako sam najviše uvreda i najviše loših reči u čitavom svom životu doživela upravo od žena, uvek sam na strani žena i uvek se trudim da ih zaštitim. Na taj način sam bila autoritet i u svom društvu i među svojim drugaricama i u gradu u kom sam živela. Jesam bila specifična, drugačija, ali su me ljudi jako voleli kao što me vole i danas. Generalno sam neko ko puno voli ljude i neko ko smatra da je mnogo više dobrih ljudi nego što je loših i da sa svakim čovekom vredi razmeniti iskustva i da vredi verovati u to da su dobri ljudi ti koji će i ove loše stvari da promene nabolje - kaže Milena.
Tokom emisije pričala je o tome da je po nekim stvarima život delila na period pre Olivera i posle Olivera, a onda je ispričala i kako je upoznala Olivera Ivanovića.
- Mi smo se znali. Svi su u gradu znali ko je Oliver, moja mama je trebalo da bude kuma na njegovom venčanju. Oni su se družili mnogo godina pre nego što sam se ja rodila i moja mama ga je jako dobro poznavala, njena najbolja drugarica je bila verena za Olivera. Ja sam odrastala sa tom pričom o Oliveru. NJegovi sinovi su moji školski drugovi. Sada, posle svega, nemam relacije sa njima ali to su neke druge okolnosti jer mi smo sasvim fino funkcionisali dok je Oliver bio živ iako nikome nije bilo lako da prihvati tu situaciju. Niti njegovim sinovima, niti mojim roditeljima, što je bilo apsolutno očekivano. Niko nije očekivao da će reći: "E, bravo" jer Oliver je trideset godina stariji od mene, i sad to je ljubav i svi smo srećni. To je sve bilo jednostavno sasvim očekivano, ali naravno da se sve to vremenom smirilo, tako da smo Oliver i ja spletom verovatno sudbinskih, danas mogu da kažem slobodno ne verovatno nego sudbinskih okolnosti došli jedno do drugog. Započeli smo tu neku komunikaciju, ja sam tada imala dvadeset dve, a on je imao pedeset dve godine. On je imao čitav život onako dobro proživljen iza sebe, a ja sam bila da kažem u tom trenutku iako zrela i naprednija od svoje generacije, opet sam u odnosu na njega bila dete. Jednostavno, desila se ljubav. Znala sam da je on taj, da je on čovek sa kojim ja želim da provedem ostatak svog života - priča Milena i otkriva da su roditelji bili protiv te veze te i šta joj je otac poručio kada je rekla da se seli kod Olivera.
Pročitajte još
- Moji roditelji nisu mogli da se pomire sa tim i nisam ni očekivala drugačiju reakciju. Bila sam toliko zrela, toliko spremna i toliko sam ga volela da sam bila spremna da se borim za tu ljubav i apsolutno mi ništa drugo nije bilo važno. Iako sam bila svesna kolike konsekvence mogu biti svega toga. Mi smo posle godinu dana zabavljanja odlučili da započnemo zajednički život. Roditelji su i slutili i nisu ali do tada im nisam konkretno i direktno rekla za njega. Došla sam kući i rekla mami i tati da sam sa Oliverom i da je on čovek kog sam ja izabrala, da sam srećna sa njim i da ću danas ili sutra da spakujem svoje stvari i da prelazim da živim kod njega. Oni su, malo je reći bili šokirani. Bilo je tu svega a moj tata je u jednom trenutku rekao: "Da li si ti svesna da je čovek o kom govoriš godinu dana stariji od mene i da li si ti svesna šta biraš, ako izađeš na vrata ovog stana? Ti odlaziš sa njim i znaš da mi za tebe više ne postojimo. Ja sam njemu rekla da sam svesna i da ja njega potpuno razumem ali da ne mogu da razumem da će se on odreći mene zbog moje sreće, ali da sam ja apsolutno sigurna da je Oliver moja sreća i čovek mog života i da ću ja na ta vrata izaći kakve god posledice po mene bile. Ja sam to i uradila. Mama je bila blaža jer je mama otprilike naslutila. Bila je i ona ljuta ali se suzdržala bilo kakvih komentara. Bilo joj je teško, videla sam to ali ja sam izašla na ta vrata i otišla sam - priča Milena.
Priznaje i da ume da zaplače kao i da su joj suze mnogo pomogle u životu.
- Plakala sam. Itekako umem da plačem i često plačem, ali u svoja četiri zida zato što ne želim da me sažaljevaju, pogotovo posle svega. Ne mislim da je strašno da se zaplače kada vam dođe, daleko od toga. Mislim da su suze sjajne i da su mi jako pomogle u životu - kaže Milena a onda se vraća na priču o odluci da ona i Oliver imaju dete:
- Iako sam bila svesna da Oliver ima puno godina, da su njegova deca odrasla, da imaju svoju decu, na svet je došao Bogdan. Ja sam imala dvadeset sedam, Oliver pedeset sedam godina. To je bila kruna naše ljubavi. Bogdan je neko ko je smirio sve strasti, bili su tu baka, deka, braća, sestre.