Dušanov glas imaćemo priliku da čujemo u sinhronizovanom crtanom filmu "Mala sirena" koji ćemo gledati u bioskopima od 25. maja.
Dušan je već nekoliko puta pozajmio glas, a sada je podelio svoje utiske povodom ovog posla:
- Moja prva sinhronizacija u koju sam uskočio je bio “Hotel Transilvanija 3” kada da sam pozajmio glas Krakenu Oktopusu, a druga u originalnoj verziji “Snežani i sedam patuljaka” iz 1937. godine. U toj sinhronizaciji, koja se radila tek pre par godina, sam pozajmio glas princu. Sada sam u “Maloj sireni” ponovo princ ali ovog puta Erik- otkriva Dušan Svilar.
Da li je “Mala sirena” vaš omiljeni crtić iz detinjstva?
- Moj omiljeni crtić i prvi koji je ostavio snažan utisak na mene je "Kralj lavova". I danas se, u novim produkcijama, nalaze zaista kvalitetni filmovi kao što je "Koko" koji mi je takođe jedan od najboljih crtanih filmova koje sam video. Moje male bratanice izuzetno vole “Malu sirenu” i jedva čekaju da me vide u ulozi princa. One su mi svakako bile još dodatna inspiracije kada je u pitanju pomenuti crtić.
Pročitajte još
Interesanto je da pevaču često daju uloge prinčeva:
- Jeste. Interesantno! (smeh) Mislim da su te uloge došle same po sebi a i da sam već odrastao.
Svilar je otkrio i šta je ga je pokrenulo da se okrene ka mjuziklu.
- Kada sam upisao FMU i kada smo imali prve časove glume, sećam se da nam je profesor Ferid Karajica rekao: "Nemojte misliti da ćete svi odavde otići i pevati u operi. Može se desiti da jednog dana neko od vas zapeva i u nekom mjuziklu." Nama je to bilo strano iz razloga što smo svi mislili da ćemo raditi isključivo operu. Ja sam imao sreću da radim i operetu "Slepi miš" u kojoj sam igrao ulogu Alfreda. Nakon što sam završio osnovne akademske studije na FMU, dobio sam ponudu od Gabora Lenđela i LJubiše Ristića da dođem na audiciju za mjuzikl "Tajna crne ruke". Prihvatio sam poziv iako sam uveliko bio u pripremama za master akademskih studija. Uspeo sam da se prilagodim svim tim izazovima i počeli smo rad na pomenutom mjuziklu. U celom tom procesu bilo je jako stresno ali ipak kostruktivno i produktivno za sve umetnike koje su učestvovali u tom projektu. Rad sa LJubišom je bila velika škola i priprema za sve ono što je došlo posle. Svi ostali projekti, nakon "Tajne crne ruke", su mi dolazili sa manje stresa i uživanjem.
(Blic)