Душанов глас имаћемо прилику да чујемо у синхронизованом цртаном филму "Мала сирена" који ћемо гледати у биоскопима од 25. маја.
Душан је већ неколико пута позајмио глас, а сада је поделио своје утиске поводом овог посла:
- Моја прва синхронизација у коју сам ускочио је био “Хотел Трансилванија 3” када да сам позајмио глас Кракену Октопусу, а друга у оригиналној верзији “Снежани и седам патуљака” из 1937. године. У тој синхронизацији, која се радила тек пре пар година, сам позајмио глас принцу. Сада сам у “Малој сирени” поново принц али овог пута Ерик- открива Душан Свилар.
Да ли је “Мала сирена” ваш омиљени цртић из детињства?
- Мој омиљени цртић и први који је оставио снажан утисак на мене је "Краљ лавова". И данас се, у новим продукцијама, налазе заиста квалитетни филмови као што је "Коко" који ми је такође један од најбољих цртаних филмова које сам видео. Моје мале братанице изузетно воле “Малу сирену” и једва чекају да ме виде у улози принца. Оне су ми свакако биле још додатна инспирације када је у питању поменути цртић.
Прочитајте још
Интересанто је да певачу често дају улоге принчева:
- Јесте. Интересантно! (смех) Мислим да су те улоге дошле саме по себи а и да сам већ одрастао.
Свилар је открио и шта је га је покренуло да се окрене ка мјузиклу.
- Када сам уписао ФМУ и када смо имали прве часове глуме, сећам се да нам је професор Ферид Карајица рекао: "Немојте мислити да ћете сви одавде отићи и певати у опери. Може се десити да једног дана неко од вас запева и у неком мјузиклу." Нама је то било страно из разлога што смо сви мислили да ћемо радити искључиво оперу. Ја сам имао срећу да радим и оперету "Слепи миш" у којој сам играо улогу Алфреда. Након што сам завршио основне академске студије на ФМУ, добио сам понуду од Габора Ленђела и Љубише Ристића да дођем на аудицију за мјузикл "Тајна црне руке". Прихватио сам позив иако сам увелико био у припремама за мастер академских студија. Успео сам да се прилагодим свим тим изазовима и почели смо рад на поменутом мјузиклу. У целом том процесу било је јако стресно али ипак коструктивно и продуктивно за све уметнике које су учествовали у том пројекту. Рад са Љубишом је била велика школа и припрема за све оно што је дошло после. Сви остали пројекти, након "Тајне црне руке", су ми долазили са мање стреса и уживањем.
(Блиц)