Godine 1456. je na stub odbrane hrišćanske Evrope od naleta muslimanskih Turaka stala upravo srpska vojska predvođena despotom Đurđem Brankovićem. Ugari su pružili značajnu podršku u vidu odreda koje je predvodio Sibinjanin Janko, ali i slabo naoružani krstaši.
Velika osmanska sila je brojala oko 100 hiljada vojnika, dok je hrišćanska koalicija skupila tek polovinu toga. Beogradskom utvrđenju se nije pisalo dobro, a tog četvrtog jula je otpočela osmanska opsada.
Okolina Beograda je najviše stradala, sve do 14. jula kada je došlo do velike borbe na Dunavu. Osmanska flota je razbijena, a u nemoći su se odlučili na žestoki juriš nekoliko dana kasnije. Hrišćani su odoleli, a Turci bivaju prinuđeni na povlačenje.
Podnevna zvona
Tokom opsade utvrđenja na ušću Save u Dunav, papa Kalista III je naredio da svakog dana zvone podnevna zvona sa svake crkve, kao poziv vernicima da se mole za odbranioce Beograda.
U mnogim mestima je ipak prvo stigla vest o pobedi, pa tek onda naredba. Crkvena zvona su tada zvonila u čast pobede branitelja Beograda, a papa nikada nije tu naredbu povukao.
Pročitajte još
I dan danas zvona svih katoličkih crkvi i dalje zvone u podne u čast ove velike hrišćanske pobede.
BONUS VIDEO:
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".