Године 1456. је на стуб одбране хришћанске Европе од налета муслиманских Турака стала управо српска војска предвођена деспотом Ђурђем Бранковићем. Угари су пружили значајну подршку у виду одреда које је предводио Сибињанин Јанко, али и слабо наоружани крсташи.
Велика османска сила је бројала око 100 хиљада војника, док је хришћанска коалиција скупила тек половину тога. Београдском утврђењу се није писало добро, а тог четвртог јула је отпочела османска опсада.
Околина Београда је највише страдала, све до 14. јула када је дошло до велике борбе на Дунаву. Османска флота је разбијена, а у немоћи су се одлучили на жестоки јуриш неколико дана касније. Хришћани су одолели, а Турци бивају принуђени на повлачење.
Фото: Википедија
Подневна звона
Током опсаде утврђења на ушћу Саве у Дунав, папа Калиста III је наредио да сваког дана звоне подневна звона са сваке цркве, као позив верницима да се моле за одбраниоце Београда.
У многим местима је ипак прво стигла вест о победи, па тек онда наредба. Црквена звона су тада звонила у част победе бранитеља Београда, а папа никада није ту наредбу повукао.
Прочитајте још
И дан данас звона свих католичких цркви и даље звоне у подне у част ове велике хришћанске победе.
БОНУС ВИДЕО:
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
