Na današnji dan rođena je Desanka Maksimović, naša najpoznatija književnica i najvoljenija Srpkinja, 16. maja 1898. godine.
Književna vila koja je stihove nizala u grane bisera, rođena je 16. maja 1898. u Rabrovici, nedaleko od Valjeva, i bila je pesnikinja moći kakva se ne sreće, profesorka književnosti i član Srpske akademije nauka i umetnosti.
Jedan deo svog života provela je živeći na selu, tu dolazi u dodir sa mentalitetom svog naroda kakav je u većini slučajeva, spoznaje "seljaštvo". Svoj stvaralački izražaj bojila je nijansama socijalnog, ljubavnog, kulturnog, zrelost u svom izražaju postiže veoma lagano upijajući svaki izdisaj svog okruženja, zaljubljujući se ne u muške kreacije koje su hodale pokraj nje, već u sve iz čega isijava ljubav - cvet, zemlju, pravdu, zaljubljenost, čekanje, strepnju.
Molila je ljude da budu verni sebi, svojim mislima i osećanjima. Ulicama je šetala žena, pesnikinja, ideal, "živi spomenik" sa ešarpom, kosom smotanom u punđu, šeširom, uredna finoća ukrašena osmehom Mona Lize. Žene kao važna karika intelektualnih, umetničkih krugova u tom vremenu bile su retkost.
Slavna pesnikinja prvi put se poljubila sa svojih 35 godina.
Pamtimo svi ono - "Ne, nemoj mi prići! Hoću izdaleka da volim i želim oka tvoja dva. Jer sreća je lepa samo dok se čeka, dok od sebe samo nagoveštaj da"... Tako je i Desanka čekala svoju sreću i to, rekli bismo po današnjim standardima, predugo.
Ovo su neki od mnogobrojnih razloga zbog kojih su je ljudi cenili i neizmerno voleli:
- Nije se mnogo vezivala za materijalne stvari. Volela je sitne stvari, volela je da ide peške, u taksi je nije bilo moguće uterati.
- Desanka je uvek pisala na kolenima, tako što stavi jastuče na krilo, pa na njega pisaću mašinu. Nikad za radnim stolom. Ta pisaća mašina jedna je od glavnih uspomena porodice. Čuva se u kutiji, sklonjena od pogleda i prašine. Retko se pokazuje gostima.
- Nije imala dece, ali je njena porodica bila velika, imala je mnogo sestara i braće i uvek je sve poštovala.
- Ko nije čitao Desinu poeziju, nije svestan da je bila izuzetno prirodan čovek i nije mnogo pridavala važnost formalnostima. Prema sebi je bila više nego stroga, a prema drugima blaga.
- Radila je od šest sati ujutru. Nije znala za umor.
- Bila je veoma skromna, nije volela velike proslave, iako je povoda bilo mnogo od jubileja koje je doživela, do brojnih nagrada koje je primila.
(Kurir.rs/Naj žena)