На данашњи дан рођена је Десанка Максимовић, наша најпознатија књижевница и највољенија Српкиња, 16. маја 1898. године.
Књижевна вила која је стихове низала у гране бисера, рођена је 16. маја 1898. у Рабровици, недалеко од Ваљева, и била је песникиња моћи каква се не среће, професорка књижевности и члан Српске академије наука и уметности.
Један део свог живота провела је живећи на селу, ту долази у додир са менталитетом свог народа какав је у већини случајева, спознаје "сељаштво". Свој стваралачки изражај бојила је нијансама социјалног, љубавног, културног, зрелост у свом изражају постиже веома лагано упијајући сваки издисај свог окружења, заљубљујући се не у мушке креације које су ходале покрај ње, већ у све из чега исијава љубав - цвет, земљу, правду, заљубљеност, чекање, стрепњу.
Фото: Архива Новости
Молила је људе да буду верни себи, својим мислима и осећањима. Улицама је шетала жена, песникиња, идеал, "живи споменик" са ешарпом, косом смотаном у пунђу, шеширом, уредна финоћа украшена осмехом Мона Лизе. Жене као важна карика интелектуалних, уметничких кругова у том времену биле су реткост.
Славна песникиња први пут се пољубила са својих 35 година.
Памтимо сви оно - "Не, немој ми прићи! Хоћу издалека да волим и желим ока твоја два. Јер срећа је лепа само док се чека, док од себе само наговештај да"... Тако је и Десанка чекала своју срећу и то, рекли бисмо по данашњим стандардима, предуго.
Фото: Стеван
Ово су неки од многобројних разлога због којих су је људи ценили и неизмерно волели:
- Није се много везивала за материјалне ствари. Волела је ситне ствари, волела је да иде пешке, у такси је није било могуће утерати.
- Десанка је увек писала на коленима, тако што стави јастуче на крило, па на њега писаћу машину. Никад за радним столом. Та писаћа машина једна је од главних успомена породице. Чува се у кутији, склоњена од погледа и прашине. Ретко се показује гостима.
- Није имала деце, али је њена породица била велика, имала је много сестара и браће и увек је све поштовала.
- Ко није читао Десину поезију, није свестан да је била изузетно природан човек и није много придавала важност формалностима. Према себи је била више него строга, а према другима блага.
- Радила је од шест сати ујутру. Није знала за умор.
- Била је веома скромна, није волела велике прославе, иако је повода било много од јубилеја које је доживела, до бројних награда које је примила.
(Курир.рс/Нај жена)
БОНУС ВИДЕО:
