Andriji prvi susret sa glumačkim svetom nije bio lak, ali je bio uporan i upisao FDU. Glumac je pre četiri godine ostao bez oca, a kada se to dogodilo tek tad je morao da oseti šta je zrelost.
- Muškarci ne postaju muškarci dok im je otac živ, ali mislim da sam mogao da postignem to sazrevanje i bez toga. Pola života ti nestane. Mene je to kasnije stiglo, jer sam tad morao da budem hladan zbog ostavinske rasprave. Kada me je stiglo, počele su nesanice, gde me staviš, tu zaspim, sa nekim stvarima sam se prvi put suočavao.
- NJega ne treba mnogo žaliti, preživeo je nečija tri života, takvi se ljudi i ne žale, nego slave. Ostanu neke nepročitane poruke, žal... Malo sam postao muškarac otkada je on otišao.
Andrija je odrastao sa majkom, babom i dve sestre od tetke.
- Privilegija je bila odrastati u jednom takvom okruženju. Porodica me je naučila da budem skroman, sada bih ostao bez glave da nije njih bilo - iskren je glumac i dodaje da ga porodica ne posmatra kao glumca:
Pročitajte još
- Za sestru od tetke sam tek od skoro počeo da se bavim glumom, pre skoro godinu dana mi je rekla: "Sada je to okej", iako se već dugo bavim ovim poslom. Kada kod kuće dobijaš tu zdravu kritiku, to te čeliči. Zajedno smo prošli mnoge stvari i lepe i manje lepe, ali na kraju sve bude lepo.
Upis na Dramski fakultet nije bio nimalo lak:
- Bio sam tada na prijemnom kod Dragana Petrovića Peleta i nisam prošao. Sećam se tog prijemnog, izašao sam sa programom Nušića, “Plavi čuperak“ i imitacija. Postojale su razne priče, da se tamo ulazi preko veze, ali na kraju se ovim poslom bave ljudi koji jesu za isti - izjavio je Andrija pa se prisetio ponovnog susreta sa Peletom.
- Pele je došao u Beogradsko dramsko pozorište i pitao me: "Što ti nisi probao kod mene" i rekao sam mu: "Jedino sam kod tebe probao", na šta je on odgovorio: "Ne sećam te se", a to je možda i bolje - rekao je Andrija i dodao da je studirao u klasi Nebojše Bradića.