Андрији први сусрет са глумачким светом није био лак, али је био упоран и уписао ФДУ. Глумац је пре четири године остао без оца, а када се то догодило тек тад је морао да осети шта је зрелост.
- Мушкарци не постају мушкарци док им је отац жив, али мислим да сам могао да постигнем то сазревање и без тога. Пола живота ти нестане. Мене је то касније стигло, јер сам тад морао да будем хладан због оставинске расправе. Када ме је стигло, почеле су несанице, где ме ставиш, ту заспим, са неким стварима сам се први пут суочавао.
- Њега не треба много жалити, преживео је нечија три живота, такви се људи и не жале, него славе. Остану неке непрочитане поруке, жал... Мало сам постао мушкарац откада је он отишао.
Андрија је одрастао са мајком, бабом и две сестре од тетке.
- Привилегија је била одрастати у једном таквом окружењу. Породица ме је научила да будем скроман, сада бих остао без главе да није њих било - искрен је глумац и додаје да га породица не посматра као глумца:
Прочитајте још
- За сестру од тетке сам тек од скоро почео да се бавим глумом, пре скоро годину дана ми је рекла: "Сада је то океј", иако се већ дуго бавим овим послом. Када код куће добијаш ту здраву критику, то те челичи. Заједно смо прошли многе ствари и лепе и мање лепе, али на крају све буде лепо.
Упис на Драмски факултет није био нимало лак:
- Био сам тада на пријемном код Драгана Петровића Пелета и нисам прошао. Сећам се тог пријемног, изашао сам са програмом Нушића, “Плави чуперак“ и имитација. Постојале су разне приче, да се тамо улази преко везе, али на крају се овим послом баве људи који јесу за исти - изјавио је Андрија па се присетио поновног сусрета са Пелетом.
- Пеле је дошао у Београдско драмско позориште и питао ме: "Што ти ниси пробао код мене" и рекао сам му: "Једино сам код тебе пробао", на шта је он одговорио: "Не сећам те се", а то је можда и боље - рекао је Андрија и додао да је студирао у класи Небојше Брадића.