Dan blizanaca Srbije obeležava se 10. juna, a u našoj zemlji u Registar blizanaca upisano je više od 3.100 blizanaca i trojki.
Istraživači GENIUS projekta obavili su prvu epigenetičku studiju na blizancima u Srbiji koja pokazuje da sredina različito deluje na jednojajčane blizance, koji drugačije reaguju na određena dešavanja iz okruženja.
- Pored blizanaca, u STAR Registar su upisani i roditelji blizanaca, njihova preostala braća i sestre, kao i supružnici, a takođe ovaj registar uključuje i podatke oko 400 porodica dece s dvoje dece koji nisu blizanci, a čija razlika u godinama nije veća od četiri godine. Ovo je jedini ovakav registar u zemljama šireg regiona - kaže za Kurir prof. dr Bojana Dinić iz STAR Centra izuzetnih vrednosti za bihejvioralna istraživanja u psihologiji, Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
Na Danu blizanaca, koji će danas biti upriličen u Rektoratu Univerziteta u Novom Sadu, biće predstavljena nova saznanja u okviru GENIUS projekta.
Foto: Profimedia
Pročitajte još
Ove godine su istraživači ovog projekta objavili prvu epigenetičku studiju na blizancima u Srbiji.
- Pažnja je bila usmerena na gen COMT zadužen za razgradnju dopamina, koji je povezan sa različitim kognitivnim funkcijama i osobinama ličnosti. Rezultati su pokazali da se jednojajčani blizanci koji se više međusobno razlikuju po nivou epigenetičkih promena na ovom genu, takođe više međusobno razlikuju i po nekim formama impulsivnosti, kao što je agresivno reagovanje, osobine ličnosti i načini rešavanja kognitivnih zadataka koji su povezani sa slabijom kontrolom ponašanja. Ovo upućuje na značaj onih činilaca sredine koji su specifični za svakog pojedinca, a čiji se uticaj može ostvariti preko epigenetičkih mehanizama koji dovode do smanjene ili pojačane aktivnosti gena - navela je prof. dr Dušanka Mitrović.
Blizanačka porodična studija
Sredina utiče na funkcionalnost porodice
Jedna od novih studija je i blizanačka porodična studija usmerena na ispitivanje kulturoloških specifičnosti kada se govori o odnosima osobinama ličnosti i percepciji naših roditelja u Srbiji i Nemačkoj.
- Rezultati sugerišu sličan obrazac odnosa osobina ličnosti i percepciji roditeljstva među kulturama, s tim da je ovaj odnos kod nemačkog uzorka bio snažnije genski određen, a kod srpskog uzorka snažnije sredinski određen. Zaključak je da naše osobine ličnosti utiču na to kako posmatramo vaspitne postupke naših roditelja. Sredinske okolnosti su se ispostavile kao važni činioci koji poboljšavaju ili narušavaju kvalitet porodičnog funkcionisanja - naveo je doc. dr Ilija Milovanović.
(Kurir)
BONUS VIDEO:
