Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Rusija je počela da ometa ukrajinske dronove i preusmerava ih prema susednim državama NATO-a, posebno baltičkim zemljama i Finskoj, stvarajući sve ozbiljniji bezbednosni i politički problem za neke od najbližih ukrajinskih saveznika, navodi se u tekstu.
Nekoliko baltičkih zvaničnika i javnih ličnosti koji su razgovarali za Kyiv Independent upozorili su da bi nastavak takvih incidenata mogao postepeno da naruši javnu podršku Ukrajini upravo u državama koje su među njenim najodanijim saveznicima.
Šta se dešava?
Prvi ozbiljan incident dogodio se u martu, kada se nekoliko dronova srušilo u Finskoj. Lokalne vlasti su potvrdile da je barem jedan bio ukrajinski, što je izazvalo zvanično izvinjenje Kijeva.
Potom je u maju nekoliko dronova iz Rusije ušlo u letonski vazdušni prostor, a jedan se srušio u blizini skladišta nafte kod istočnog grada Rezeknea, nedaleko od ruske granice. Do tada ukrajinski dronovi nikada nisu pogodili ništa unutar Letonije.
Letonske vlasti su danima izbegavale da javno potvrde poreklo dronova, iako su navodno raspolagale dokazima o tome odakle dolaze. Ukrajina je na kraju razjasnila situaciju i ponovo se izvinila.
Pročitajte još
Posledice u Letoniji bile su brze i ozbiljne. Incident sa dronom razotkrio je duboke tenzije unutar vladajuće koalicije oko pitanja nacionalne bezbednosti i izazvao političku krizu koja je kulminirala time što je letonska premijerka Evika Silinja 14. maja objavila ostavku.
Foto: Yves Herman/AFP/Profimedia
Ubrzo se sa sopstvenom krizom suočila i Estonija. NATO borbeni avion je 19. maja prvi put oborio sumnjivi ukrajinski dron iznad estonske teritorije.
Slični incidenti ponavljali su se i narednih dana, pojačavajući zabrinutost u regionu.
Uloga Rusije
Zvaničnici tvrde da nema nikakvih naznaka da je Ukrajina namerno ciljala saveznike. Svaki incident dogodio se tokom ukrajinskih napada na ciljeve unutar Rusije.
Ukrajina, koja se već više od četiri godine brani od ruske invazije punog obima, poslednjih meseci je intenzivirala napade dronovima, pri čemu su energetska i vojna postrojenja na severozapadu Rusije postala glavne mete Kijeva. Prema rečima ukrajinskih zvaničnika, Rusija namerno koristi sisteme elektronskog ratovanja kako bi preusmerila ukrajinske dronove prema teritoriji NATO-a.
- Rusija nastavlja da preusmerava ukrajinske dronove prema Baltiku koristeći elektronsko ratovanje. Moskva to radi namerno, paralelno sa pojačanom propagandom - izjavio je portparol ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova Georgij Tihi.
Foto: Stanislav Krasilnikov/Sputnik/Profimedia
Propagandna komponenta postala je vidljiva gotovo odmah nakon svakog incidenta. Ruski zvaničnici počeli su da prikazuju padove dronova kao dokaz da Ukrajina — pa čak i same članice NATO-a — ugrožavaju regionalnu bezbednost.
Ruska Spoljnoobaveštajna služba (SVR) je 19. maja dodatno zaoštrila retoriku otvorenim pretnjama Letoniji, iznoseći neutemeljene tvrdnje da ukrajinski dronovi koriste letonsku teritoriju za napade na Rusiju. Pomenuta služba je tvrdila da su pripadnici ukrajinskih snaga za bespilotne sisteme već raspoređeni u letonskim vojnim bazama, dodajući da su „lokacije centara odlučivanja na teritoriji Letonije dobro poznate“.
Bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev otišao je i korak dalje, sugerišući da bi baltičke zemlje trebalo da aktiviraju član 5 NATO-a protiv Ukrajine.
Foto: Ekaterina Shtukina/Sputnik/Profimedia
- Trebalo je da predlože nešto drugo: aktiviranje člana 5 Vašingtonskog sporazuma protiv Ukrajine zbog napada - rekao je Medvedev.
Poruka je bila deo šireg ruskog pokušaja stvaranja tenzija između Kijeva i njegovih saveznika, sa ciljem da se Ukrajina prikaže kao pretnja evropskoj bezbednosti.
Situaciju dodatno osetljivom čini činjenica da su upravo baltičke države i Finska među najvernijim podržavaocima Ukrajine. Estonija, Letonija, Litvanija i Finska — sve zemlje koje se graniče sa Rusijom ili Belorusijom — godinama zagovaraju tvrđi pristup Moskvi i pružaju vojnu i finansijsku pomoć Kijevu na nivou koji, proporcionalno njihovom broju stanovnika i ekonomiji, premašuje pomoć mnogih većih evropskih država. Sada se sve češće pojavljuje strah da bi ponovljeni incidenti sa dronovima mogli polako da nagrizu tu podršku.
Rastuća zabrinutost na Baltiku
Nekoliko baltičkih zvaničnika priznalo je da bi frustracija javnosti mogla da raste ako se incidenti nastave. Tomas Hendrik Ilves, predsednik Estonije od 2006. do 2016. godine, upozorio je da bi ponovljeni upadi dronova mogli postepeno da naruše stav javnosti prema Ukrajini.
Foto: Depositphotos/AleksTaurus
- Apsolutno… ko želi dronove iznad sopstvene teritorije? To jeste razlog za zabrinutost. I mene zabrinjava - rekao je Ilves za Kyiv Independent na pitanje mogu li incidenti da utiču na podršku Kijevu.
Ilves je ukazao na političku krizu u Letoniji kao primer koliko posledice mogu postati ozbiljne.
- Videli smo da je to imalo konkretan efekat u Letoniji - rekao je, upozorivši da je uticaj zasad ograničen, ali da bi, „ako nastavi da se dešava“, mogao početi da se odražava na javno mnjenje.
Estonski ministar odbrane Hanno Pevkur takođe je izjavio da je Estonija javno pozvala Kijev da pooštri kontrolu nad dronovima upravo kako bi se izbegle političke posledice među saveznicima.
- Moramo to da kažemo. Moramo da razgovaramo o tome. I moramo biti vrlo jasni i iskreni jedni prema drugima. Nema potrebe da se ugrožava podrška estonske javnosti Ukrajini - rekao je Pevkur.
Slično je reagovao i poljski ministar odbrane Vladislav Kosinjak-Kamiš:
- Ukrajina ovde mora biti preciznija kako ne bi dala povod za ruske provokacije. Naše teritorije ne smeju biti narušene niti ugrožene - rekao je on 21. maja.
Foto: Instagram printskrin/pandanjan
Ukrajina pokušava da ublaži posledice
Kijev je brzo reagovao kako bi umirio saveznike, svestan političke osetljivosti cele situacije. Ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha rekao je da je Ukrajina spremna da direktno sarađuje sa baltičkim državama i Finskom kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti.
- Potvrdio sam spremnost Ukrajine na saradnju sa baltičkim državama i Finskom radi sprečavavanja takvih incidenata, uključujući direktno uključivanje naših stručnjaka - rekao je Sibiha.
Naglasio je i da Ukrajina poseduje veliko iskustvo u borbi protiv dronova nakon godina odbrane od masovnih ruskih napada. Jedan ukrajinski zvaničnik rekao je za Kyiv Independent da je Kijev sada u „svakodnevnom kontaktu“ sa baltičkim saveznicima u vezi sa incidentima i mogućim preventivnim merama, iako nije želeo da otkriva detalje.
Evropska unija je takođe priznala rastuću pretnju, naglasivši potrebu za jačanjem zajedničkih odbrambenih mehanizama. Portparol Evropske komisije Tomas Renije rekao je da su nacionalne vlade i dalje odgovorne za reakcije na povrede vazdušnog prostora, ali i da incidenti pokazuju važnost šire evropske odbrambene inicijative.
- Ovo dodatno naglašava potrebu za evropskim projektima koje smo stavili na sto, uključujući inicijativu odbrane od dronova i evropski vazdušni štit - rekao je Renije.
Uprkos svemu — zajedničko razumevanje
Uprkos tenzijama, baltički zvaničnici uporno naglašavaju jednu ključnu stvar: odgovornost vide u Rusiji, a ne u Ukrajini. Jonatan Vseviov, generalni sekretar estonskog Ministarstva spoljnih poslova, rekao je da estonska javnost uglavnom razume da su incidenti direktna posledica ruske invazije.
- Estonska javnost je dovoljno informisana da razume zašto dronovi lete okolo: razlog je ruski agresorski rat. To je odluka doneta u Moskvi, a ne u Kijevu - rekao je on za Kyiv Independent.
Foto: Viacheslav Chernobrovin/Panthermedia/Profimedia
Dodao je da su dronovi ušli u estonski vazdušni prostor zbog „ruskog ometanja“ i da većina ljudi razume širi kontekst.
- Ovakve stvari ne bi smele da se dešavaju, ne mogu da se dešavaju i ne smeju da se dešavaju - rekao je, dodajući da je jedino pravo rešenje kraj rata.
Sličan stav izneo je i jedan letonski zvaničnik:
- Verujemo da Ukrajina ima puno pravo na samoodbranu, uključujući i ove protivudare.
BONUS VIDEO
