Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
NJen odlazak gurnuo je zemlju u političku neizvesnost, a incident je brzo prerastao u krizu koja je u prvi plan stavila pitanja o spremnosti protivvazdušne odbrane i upravljanju kriznim situacijama, piše Kijev Independent.
- Preuzela sam vođenje ove vlade jer je narodu trebala stabilnost - izjavio je Silina.
- Odstupam, ali ne odustajem. I ne odlazim.
- Vlada je nesposobna za delovanje i povratka nema - rekao je pre dva dana Andris Suvajevs, član stranke Progresivci i Silinin koalicioni partner.
Foto: Yves Herman/AFP/Profimedia
Incident s dronovima
Politička kriza započela je događajem koji se isprva činio kao samo još jedan prekogranični bezbednosni incident povezan s ruskim ratom protiv Ukrajine.
Pročitajte još
Naime, 7. maja nekoliko je dronova iz Rusije ušlo u letonski vazdušni prostor, a dva su se srušila na skladište nafte u gradu Rezekne, nedaleko od ruske granice.
Te noći Kijev je dronovima napadao vojne ciljeve u Rusiji. Iako su ruski dronovi i projektili tokom rata u Ukrajini već narušavali vazdušni prostor Letonije i drugih članica NATO-a, ovo je bio prvi put da su ukrajinski dronovi pali na letonsku teritoriju.
Zvaničnici su 7. maja priznali da dronovi nisu presretnuti jer vojska nije mogla garantovati sigurnost civila i okolne infrastrukture da je pokušala da ih sruši iznad naseljenih područja.
Letonski ministar odbrane Andris Spruds izjavio je da vlasti moraju uzeti u obzir više faktora pre donošenja odluke o delovanju po vazdušnim ciljevima, posebno u blizini civilnih područja.
Letonski zvaničnici danima su izbegavali da javno potvrde poreklo dronova, iako su navodno imali dokaze o tome odakle su došli. Situaciju je na kraju razjasnila Ukrajina.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha rekao je pre nekoliko dana da je o incidentu razgovarao s letonskom ministarkom spoljnih poslova Baibom Braze.
- Istraga je potvrdila da je do incidenta došlo zbog ruskog elektronskog ratovanja kojim su ukrajinski dronovi namerno preusmereni sa svojih ciljeva u Rusiji - rekao je Sibiha.
Dodao je da je Kijev spreman da sarađuje s Letonijom, Finskom i drugim baltičkim zemljama kako bi se sprečili slični incidenti u budućnosti. Ovo objašnjenje podudara se s ranijim upozorenjima iz Kijeva, koji je još u martu izvestio da ukrajinska obaveštajna služba veruje da Rusija namerno pokušava da preusmeri dronove prema baltičkim zemljama i Finskoj kako bi potkopala podršku Ukrajini.
Foto: Stanislav Krasilnikov/Sputnik/Profimedia
Ostavka ministra odbrane
Političke posledice u Letoniji brzo su eskalirale. Ministar odbrane Spruds podneo je ostavku 10. maja nakon što je to od njega zatražila premijerka Silina, tvrdivši da je incident s dronovima otkrio propuste u odbrambenim sposobnostima zemlje.
- Incident je pokazao da političko vođstvo odbrambenog sektora nije ispunilo obećanje o sigurnom nebu nad našom zemljom - rekla je Silina.
BONUS VIDEO
