Путин схватио како да ЕУ и НАТО окрене против Украјине?

Русија је почела да омета украјинске дронове и преусмерава их према суседним државама НАТО-а, посебно балтичким земљама и Финској, стварајући све озбиљнији безбедносни и политички проблем за неке од најближих украјинских савезника, наводи се у тексту.

Неколико балтичких званичника и јавних личности који су разговарали за Kyiv Independent упозорили су да би наставак таквих инцидената могао постепено да наруши јавну подршку Украјини управо у државама које су међу њеним најоданијим савезницима.

Шта се дешава?

Први озбиљан инцидент догодио се у марту, када се неколико дронова срушило у Финској. Локалне власти су потврдиле да је барем један био украјински, што је изазвало званично извињење Кијева.

Потом је у мају неколико дронова из Русије ушло у летонски ваздушни простор, а један се срушио у близини складишта нафте код источног града Резекнеа, недалеко од руске границе. До тада украјински дронови никада нису погодили ништа унутар Летоније.

Летонске власти су данима избегавале да јавно потврде порекло дронова, иако су наводно располагале доказима о томе одакле долазе. Украјина је на крају разјаснила ситуацију и поново се извинила.

Последице у Летонији биле су брзе и озбиљне. Инцидент са дроном разоткрио је дубоке тензије унутар владајуће коалиције око питања националне безбедности и изазвао политичку кризу која је кулминирала тиме што је летонска премијерка Евика Силиња 14. маја објавила оставку.

Фото: Yves Herman/AFP/Profimedia

Убрзо се са сопственом кризом суочила и Естонија. НАТО борбени авион је 19. маја први пут оборио сумњиви украјински дрон изнад естонске територије.

Слични инциденти понављали су се и наредних дана, појачавајући забринутост у региону.

Улога Русије

Званичници тврде да нема никаквих назнака да је Украјина намерно циљала савезнике. Сваки инцидент догодио се током украјинских напада на циљеве унутар Русије.

Украјина, која се већ више од четири године брани од руске инвазије пуног обима, последњих месеци је интензивирала нападе дроновима, при чему су енергетска и војна постројења на северозападу Русије постала главне мете Кијева. Према речима украјинских званичника, Русија намерно користи системе електронског ратовања како би преусмерила украјинске дронове према територији НАТО-а.

- Русија наставља да преусмерава украјинске дронове према Балтику користећи електронско ратовање. Москва то ради намерно, паралелно са појачаном пропагандом - изјавио је портпарол украјинског Министарства спољних послова Георгиј Тихи. 

Фото: Stanislav Krasilnikov/Sputnik/Profimedia

Пропагандна компонента постала је видљива готово одмах након сваког инцидента. Руски званичници почели су да приказују падове дронова као доказ да Украјина — па чак и саме чланице НАТО-а — угрожавају регионалну безбедност.

Руска Спољнообавештајна служба (СВР) је 19. маја додатно заоштрила реторику отвореним претњама Летонији, износећи неутемељене тврдње да украјински дронови користе летонску територију за нападе на Русију. Поменута служба је тврдила да су припадници украјинских снага за беспилотне системе већ распоређени у летонским војним базама, додајући да су „локације центара одлучивања на територији Летоније добро познате“.

Бивши руски председник Дмитриј Медведев отишао је и корак даље, сугеришући да би балтичке земље требало да активирају члан 5 НАТО-а против Украјине.

Фото: Ekaterina Shtukina/Sputnik/Profimedia

- Требало је да предложе нешто друго: активирање члана 5 Вашингтонског споразума против Украјине због напада - рекао је Медведев.

Порука је била део ширег руског покушаја стварања тензија између Кијева и његових савезника, са циљем да се Украјина прикаже као претња европској безбедности.

Ситуацију додатно осетљивом чини чињеница да су управо балтичке државе и Финска међу највернијим подржаваоцима Украјине. Естонија, Летонија, Литванија и Финска — све земље које се граниче са Русијом или Белорусијом — годинама заговарају тврђи приступ Москви и пружају војну и финансијску помоћ Кијеву на нивоу који, пропорционално њиховом броју становника и економији, премашује помоћ многих већих европских држава. Сада се све чешће појављује страх да би поновљени инциденти са дроновима могли полако да нагризу ту подршку.

Растућа забринутост на Балтику

Неколико балтичких званичника признало је да би фрустрација јавности могла да расте ако се инциденти наставе. Томас Хендрик Илвес, председник Естоније од 2006. до 2016. године, упозорио је да би поновљени упади дронова могли постепено да наруше став јавности према Украјини.

Фото: Depositphotos/AleksTaurus

- Апсолутно… ко жели дронове изнад сопствене територије? То јесте разлог за забринутост. И мене забрињава - рекао је Илвес за Kyiv Independent на питање могу ли инциденти да утичу на подршку Кијеву.

Илвес је указао на политичку кризу у Летонији као пример колико последице могу постати озбиљне.

- Видели смо да је то имало конкретан ефекат у Летонији - рекао је, упозоривши да је утицај засад ограничен, али да би, „ако настави да се дешава“, могао почети да се одражава на јавно мњење.

Естонски министар одбране Ханно Певкур такође је изјавио да је Естонија јавно позвала Кијев да пооштри контролу над дроновима управо како би се избегле политичке последице међу савезницима.

- Морамо то да кажемо. Морамо да разговарамо о томе. И морамо бити врло јасни и искрени једни према другима. Нема потребе да се угрожава подршка естонске јавности Украјини - рекао је Певкур.

Слично је реаговао и пољски министар одбране Владислав Косињак-Камиш:

- Украјина овде мора бити прецизнија како не би дала повод за руске провокације. Наше територије не смеју бити нарушене нити угрожене - рекао је он 21. маја.

Фото: Инстаграм принтскрин/pandanjan

Украјина покушава да ублажи последице

Кијев је брзо реаговао како би умирио савезнике, свестан политичке осетљивости целе ситуације. Министар спољних послова Андриј Сибиха рекао је да је Украјина спремна да директно сарађује са балтичким државама и Финском како би се спречили слични инциденти у будућности.

- Потврдио сам спремност Украјине на сарадњу са балтичким државама и Финском ради спречававања таквих инцидената, укључујући директно укључивање наших стручњака - рекао је Сибиха.

Нагласио је и да Украјина поседује велико искуство у борби против дронова након година одбране од масовних руских напада. Један украјински званичник рекао је за Kyiv Independent да је Кијев сада у „свакодневном контакту“ са балтичким савезницима у вези са инцидентима и могућим превентивним мерама, иако није желео да открива детаље.

Европска унија је такође признала растућу претњу, нагласивши потребу за јачањем заједничких одбрамбених механизама. Портпарол Европске комисије Томас Реније рекао је да су националне владе и даље одговорне за реакције на повреде ваздушног простора, али и да инциденти показују важност шире европске одбрамбене иницијативе.

- Ово додатно наглашава потребу за европским пројектима које смо ставили на сто, укључујући иницијативу одбране од дронова и европски ваздушни штит - рекао је Реније.

Упркос свему — заједничко разумевање

Упркос тензијама, балтички званичници упорно наглашавају једну кључну ствар: одговорност виде у Русији, а не у Украјини. Јонатан Всевиов, генерални секретар естонског Министарства спољних послова, рекао је да естонска јавност углавном разуме да су инциденти директна последица руске инвазије.

- Естонска јавност је довољно информисана да разуме зашто дронови лете около: разлог је руски агресорски рат. То је одлука донета у Москви, а не у Кијеву - рекао је он за Kyiv Independent.

Фото: Viacheslav Chernobrovin/Panthermedia/Profimedia

Додао је да су дронови ушли у естонски ваздушни простор због „руског ометања“ и да већина људи разуме шири контекст.

- Овакве ствари не би смеле да се дешавају, не могу да се дешавају и не смеју да се дешавају - рекао је, додајући да је једино право решење крај рата.

Сличан став изнео је и један летонски званичник:

- Верујемо да Украјина има пуно право на самоодбрану, укључујући и ове противударе.

БОНУС ВИДЕО