- Jedna pevačica, koja je dosta poznata sad, kada je počinjala bila je jako mlada i molila je Marinu Tucaković i Futu da snimi ploču. Pošto ona nije imala para onda je njima donosila silne prasiće. Znam da je u to vreme bilo gomila prasetine kod Marine i Fute u kući, i mi smo to ždrali i ždrali. Bili su zaista ok oni, devojka nije imala tad para, bila je jako talentovana i tako je snimila ploču za prasiće - objasnio je Srđan.
Kaže kako je Mobi Dik nastao je kao njegov hir i bunt protiv toga što je radio tada.
- Ja sam zaista bio saučesnik u izradu tih novokomponovanih pesama. To su dobre ploče gledano kroz neku prizmu današnjice – DŽej “Nedelja” ili Ceca “Kukavica”. Ali meni je to muzički bilo grozno. Ja sam odrastao na zapadnoj muzici. Prvi put kad sam došao u Beograd nisam znao kako se ozvučava harmonika. Ja sam tu muziku gledao kao cirkusku muziku. Meni je to bilo totalno smešno da neko može da sluša tu vrstu muzike - rekao je on.
O poznanstvu sa DŽejom i odnosu sa Lepom Brenom Srđan priča:
- DŽeja sam upoznao 1990. On je bio talentovan i veseo. Stalno je đuskao i pevao. Futi se to mnogo svidelo. DŽej je bio šibicar, došao sa ulice, bio skroz pozitivan i to je preneo na narod. Inače DŽej je imao taj problem da teško pamti i brzo zaboravlja. Nije mogao da se koncentriše. Bio je dosta muzikalan. A sa Brenom sam radio jedan album, ona je uvek bila malo distancirana. Sećam se, već sam imao grupu “Mobi Dik” i putovali smo u inostranstvo na neku grupnu svirku. A nas su stalno mešali sa narodnjacima. Ali to je moralo tako da bude jer u inostranstvu gde ima najviše para tu su pevali narodnjaci, a nas su tražili tad zbog “Kralja kokaina”. Bio je to veliki nastup posle koga su nas isplaćivali u kešu. Kako su oni to skupili sa blagajne meni su dali par hiljada franaka. Pošto su se franci loše kotirali kod nas ja sam imao naviku da na aerodromu zamenim te franke za marke - priča Srđan.
Pročitajte još
Ispostavilo se, kaže, da je od tih svih franaka sto bilo lažno.
- I mene uhapse na aerodromu. Imao sam tu sreću jer nije bilo 500, jer za 500 dobiješ silne neke zabrane. Ali su me svakao jedno pola sata ispitivali. Oni ne razumeju engleski, ja ne razumem nemački. To je trajalo dok nije došao moj drug koji je Švajcarac i koji im je objasnio da sam ja pevao i da sam dobio bakšiš i da nisam imao način kako da proverim da li je novčanica prava. Pustili su me pošto je bilo samo sto franaka u pitanju. U međuvremenu je avion trebalo da poleti i oni su me pustili bukvalno pet minuta pred poletanje. U avionu je bila i Brena. I ona krene da se dere na mene kako ja kao izigravam neku zvezdu. Pritom njen organizator mi je dao te lažne pare. Bio sam na ivici da joj svašta kažem. Samo sam joj rekao – ti da ćutiš molim te, tvoji organizatori dele lažne pare. Ja nisam navikao da idem u zatvor, ako ti jesi onda ti idi - ispričo je Srđan.
Prisetio se i kako je upoznao Željka Mitrovića.
- Kad smo zatvorili taj studio u kome sam radio Futa i ja smo imali problem gde da idemo sad a bili smo na pola ploče “Nedelja”. I čujemo mi da ima neki mali studio, kažu nije loš, u Zemunu. I odemo mi i tad upoznam Željka Mitrovića. Šta smo mi tad imali po 22-23 godine. On je imao taj mali studio ali je bio jako ambiciozan i jako vredan. NJega ništa nije zanimalo sem te tehnike. Bio je potpuno predan tome. Lepo je radio, svirao je bas fenomenalno. Bio je dobar muzičar. Čak sam mu i pozajmio pare da uveze taj prvi veliki mikser. On je čovek koji nije potekao iz porodice koja je bogata već iz jedne radničke porodice koja je skromno živela. NJegovu majku znam, oca sam mu takođe poznavao. Vrlo skromni ljudi. To što je postigao je stravičan uspeh nekoga ko potiče iz jednog takvog miljea - rekao je Srđan.
Svojevremeno mu se desila jedna vrlo neprijatna scena kada je uhapšen na aerodromu u Crnoj Gori.
- Mislim da sam se ja nekim bitnim ljudima zamerio u Crnoj Gori zbog nekih žena. To mi je jedan drugar iz DB objasnio s kim petljam i šta petljam kada su muško ženski odnosi u pitanju. Ja sam bio malo divalj u tom periodu. Šta ću, volim žene. Sad sam oženjen pa ih volim samo teoretski. Sećam se bilo je neko snimanje novogodišnje emisije a ja sam bio producent neke ploče čija je promocija bila to veče. Ja sam organizatorima rekao da ja moram do osam uveče da stignem u Beograd. Kasnio sam na aerodrom. Na jedan let sam zakasnio a za drugi nije bilo karata. Sećam se bila je Generacija 5 i ne znam ko sve tamo. Interno smo se dogovorili da ako se pojave dva slobodna mesta da ćemo mi biti ti koji idemo a da oni sačekaju. I stvarno su bile korektne kolege tada - priča Srđan.
Napominje kako su njegove bivše imale tendenciju da se muvaju sa nekim mnogo zeznutim likovima.
- Mrko su me gledali do skoro. Nisu me voleli. Stalno sam molio te žene – nemoj da pričaš da sam dobar i slično. Kaži da sam grozan, da mi je mali, reci da nemam pojma. To su mnogo bogati i moćni ljudi, šta treba da me mrze što mi je veći ili što mogu duže - rekao je Srđan.