Nemanja, sin nastradalog Zorana, otkriva detalje zločina koji je celoj porodici promenio život u trenu.
- Moj otac je prošle godine u julu mesecu kupio kuću sa pomoćnim prostorijama i dvorištem koje je zajedničko. Naime, ta kuća koja je uknjižena kao privatna svojina kao i sve ostale kuće u komšiluku a ima ih više, nalazi se na zemljištu gde postoji samo pravo korišćenja, a ne i pravo privatne svojine. Prvi nesporazum je nastao kada je došao naš advokat u pratnji geometra da premeri dvorište i kuću (moj otac tada nije bio prisutan), a to je bilo pre sklapanja kupoprodajnog ugovora. Dotični N. Š. besno izleće iz kuće pozivajući se na nekakvo "pravo preče kupovine", koje postoji kod suvlasničkog odnosa, a ne i sukorisničkog odnosa, nedozvoljavajući im da završe posao i izjavljuje kako je to njegovo i da će on to da kupi. Naš advokat ga je tada uputio na nadležne institucije gde može da ostvari svoja prava ako misli da je tako - priča sin Nemanja.
Niko nije slutio da će jedna svađa eskalirati tragedijom.
- Posle tog, da nazovem incidenta, ništa se nije dešavalo, sve do trenutka kada je moj otac krenuo da renovira kuću u martu mesecu ove godine. Tada dotična porodica, bez ikakvog prethodnog obaveštanja ili dogovora sa nama kao i sa jednom bakom koja živi takođe u sklopu tog dvorišta, skida svoju ogradu koja je tridesetak godina i više stajala tako i zagrađuje deo na koji moj otac i ta baka imaju pravo korišćenja. Moj otac nije odreagovao na to u prvom momentu, ali je tog 25.4.2023. godine, pošto je svaki dan kontrolisao šta su radnici koji su radili na renoviranju kuće uradili za taj dan, ugledavši D. Š. i L. Š. (roditelje dotičnog N. Š.) krenuo u raspravu sa njima oko postavljene ograde. Sve se dešavalo ispred kapije, na trotoaru ulice Milana Rakića ispred ulaza u njigovo dvorište.
Pročitajte još
Moj otac je držao kapiju nedozvoljavajući im da uđu u dvorište. Tu raspravu je čuo N. Š. izašao iz kuće, odgurnuo mog oca, gde je moj otac, pretpostavljam, pokušao da mu uzvrati (N. Š. je zadobio lakše telesne povrede, crvenilo na levoj strani glave i ogrebotinu na vratu), nakon čega N. Š. pesnicom udara mog oca u predelu lica, gde se kapija naglo otvara i moj otac pada i tada mu dotični N. Š. zadaje udarce nogom u pravcu glave. Inače, hoću da napomenem, da je dotiči jedno vreme trenirao kik boks - objašnjava Nemanja.
Kako ističe, iz izveštaja Urgentnog centra se vidi da njegov otac nije imao nikakve povrede po telu i rukama, samo mu je glava bila unakažena.
Takođe u Izveštaju stoji da je nesrećni čovek konzumirao alkohol, ali koliko promila alkohola u krvi je imao ne zna se.
- Kako je on ustao i izašao iz dvorište, ja stvarno ne znam, ali krenuo je teturajući se, tako teško povređen (fraktura baze lobanje, fraktura čeone kosti, fraktura obe jagodične kosti, fraktura nosnih kostiju, fraktura zidova oba sinusa, impresivne frakture prednjih zidova frontalnih sinusa, komplikovana fraktura donje vilice, edem u lobanjskoj duplji koji pritiska centre za svest i disanje) i dezorjentisan sa zatvorenim očima (jer je imao već tada hematome na oba oka) niz ulicu Milana Rakića u pravcu ulice Mite Ružića.
Nekih stotinak metara niz ulicu se srušio obilno krvareći i tu ga je policija zatekla. Posle dva sata od prijema u Urgentni centar njemu se stanje pogoršalo, primio je transfuziju IV jedinice krvi, priključen je na respirator i uveden u komu iz koje nije izašao sve do trenutka kada je preminuo. U međuvremenu je imao dve operacije - kaže sin nastradalog čoveka.
Nakon tragedije, priča Nemamnja, komšije su postavile kamere na kuću preko kojih prate svaki korak porodice.
- Međutim, ovaj horor se ovde ne završava. Dotična porodica, dok je moj otac bio u bolnici, postavlja kamere i sa prednje i sa zadnje strane dvorišta, sa širokim opsegom snimanja. Kontroliše svaki naš dolazak. Prijavljuju policiji kada sam telefonom snimao ogradu da bih pokazao dokle ide njihova bahatost. Imao sam i nemio susret sa njihovom kćerkom, gde je i ona pokazala bahatost u ophođenju samnom. Oni sada od nas prave nasilnike. Žale se policiji kako mi njih i njihove unuke nadgledamo, kako žive u konstantnom strahu od nas, a i ranije su živeli u konstantnom strahu od pretnji mog oca, i traže zaštitu od policije. Kako im se, a naročito njihovom sinu N. Š. konstantno upućuju pretnje preko društvenih mreža. Ne znam zašto to sve rade kada se sve to može proveriti.
Pravili roštilj dok je Nemanjin otac umirao
- A, oni su dok je moj otac bio u bolnici, pored ograde koju su postavili, srušili i šupu koja je bila naslonjena na njihovu i pripadala je nama, roštiljali i pravili se kao da se njih ovo sve uopšte ne tiče. Nisu nas ni jednog trenutka kontaktirali da pitaju kakvo je stanje mog oca dok je bio u bolnici, niti su nam izjavili saučešće, niti su i jednog trenutka pokazali da im je žao zbog svega što se desilo - priča Nemanja.
Majka prosvetni radnik nije ni pokušala da zaustavi sina u krvavom piru.
- Takođe, hoću da napomenem da je, majka dotičnog N. Š., koja je inače svedok u ovom slučaju, a za mene je ona saučesnik jer ništa nije preduzela da spreči svog sina u ovakvom nasilničkom ponašanju, prosvetni radnik, učiteljica u jednoj osnovnoj školi, pa se pitam ko to nama vaspitava decu po školama i kojim moralnim vrednostima ova mala bića ona može da nauči, a ta deca su na pragu života, kada to nije uspela ni sa svojim sinom? - ističe Nemanja.
Nemanja i njegova porodica, pokrenuli su peticiju da se nasilnik kazni i da dobije adekvatnu kaznu propisanu zakonom naše države.
(Telegraf.rs)
BONUS VIDEO:
