Немања, син настрадалог Зорана, открива детаље злочина који је целој породици променио живот у трену.
- Мој отац је прошле године у јулу месецу купио кућу са помоћним просторијама и двориштем које је заједничко. Наиме, та кућа која је укњижена као приватна својина као и све остале куће у комшилуку а има их више, налази се на земљишту где постоји само право коришћења, а не и право приватне својине. Први неспоразум је настао када је дошао наш адвокат у пратњи геометра да премери двориште и кућу (мој отац тада није био присутан), а то је било пре склапања купопродајног уговора. Дотични Н. Ш. бесно излеће из куће позивајући се на некакво "право прече куповине", које постоји код сувласничког односа, а не и сукорисничког односа, недозвољавајући им да заврше посао и изјављује како је то његово и да ће он то да купи. Наш адвокат га је тада упутио на надлежне институције где може да оствари своја права ако мисли да је тако - прича син Немања.
Нико није слутио да ће једна свађа ескалирати трагедијом.
- После тог, да назовем инцидента, ништа се није дешавало, све до тренутка када је мој отац кренуо да реновира кућу у марту месецу ове године. Тада дотична породица, без икаквог претходног обавештања или договора са нама као и са једном баком која живи такође у склопу тог дворишта, скида своју ограду која је тридесетак година и више стајала тако и заграђује део на који мој отац и та бака имају право коришћења. Мој отац није одреаговао на то у првом моменту, али је тог 25.4.2023. године, пошто је сваки дан контролисао шта су радници који су радили на реновирању куће урадили за тај дан, угледавши Д. Ш. и Л. Ш. (родитеље дотичног Н. Ш.) кренуо у расправу са њима око постављене ограде. Све се дешавало испред капије, на тротоару улице Милана Ракића испред улаза у њигово двориште.
Прочитајте још
Мој отац је држао капију недозвољавајући им да уђу у двориште. Ту расправу је чуо Н. Ш. изашао из куће, одгурнуо мог оца, где је мој отац, претпостављам, покушао да му узврати (Н. Ш. је задобио лакше телесне повреде, црвенило на левој страни главе и огреботину на врату), након чега Н. Ш. песницом удара мог оца у пределу лица, где се капија нагло отвара и мој отац пада и тада му дотични Н. Ш. задаје ударце ногом у правцу главе. Иначе, хоћу да напоменем, да је дотичи једно време тренирао кик бокс - објашњава Немања.
Како истиче, из извештаја Ургентног центра се види да његов отац није имао никакве повреде по телу и рукама, само му је глава била унакажена.
Такође у Извештају стоји да је несрећни човек конзумирао алкохол, али колико промила алкохола у крви је имао не зна се.
- Како је он устао и изашао из двориште, ја стварно не знам, али кренуо је тетурајући се, тако тешко повређен (фрактура базе лобање, фрактура чеоне кости, фрактура обе јагодичне кости, фрактура носних костију, фрактура зидова оба синуса, импресивне фрактуре предњих зидова фронталних синуса, компликована фрактура доње вилице, едем у лобањској дупљи који притиска центре за свест и дисање) и дезорјентисан са затвореним очима (јер је имао већ тада хематоме на оба ока) низ улицу Милана Ракића у правцу улице Мите Ружића.
Неких стотинак метара низ улицу се срушио обилно крварећи и ту га је полиција затекла. После два сата од пријема у Ургентни центар њему се стање погоршало, примио је трансфузију IV јединице крви, прикључен је на респиратор и уведен у кому из које није изашао све до тренутка када је преминуо. У међувремену је имао две операције - каже син настрадалог човека.
Након трагедије, прича Немамња, комшије су поставиле камере на кућу преко којих прате сваки корак породице.
- Међутим, овај хорор се овде не завршава. Дотична породица, док је мој отац био у болници, поставља камере и са предње и са задње стране дворишта, са широким опсегом снимања. Контролише сваки наш долазак. Пријављују полицији када сам телефоном снимао ограду да бих показао докле иде њихова бахатост. Имао сам и немио сусрет са њиховом кћерком, где је и она показала бахатост у опхођењу самном. Они сада од нас праве насилнике. Жале се полицији како ми њих и њихове унуке надгледамо, како живе у константном страху од нас, а и раније су живели у константном страху од претњи мог оца, и траже заштиту од полиције. Како им се, а нарочито њиховом сину Н. Ш. константно упућују претње преко друштвених мрежа. Не знам зашто то све раде када се све то може проверити.
Правили роштиљ док је Немањин отац умирао
- А, они су док је мој отац био у болници, поред ограде коју су поставили, срушили и шупу која је била наслоњена на њихову и припадала је нама, роштиљали и правили се као да се њих ово све уопште не тиче. Нису нас ни једног тренутка контактирали да питају какво је стање мог оца док је био у болници, нити су нам изјавили саучешће, нити су и једног тренутка показали да им је жао због свега што се десило - прича Немања.
Мајка просветни радник није ни покушала да заустави сина у крвавом пиру.
- Такође, хоћу да напоменем да је, мајка дотичног Н. Ш., која је иначе сведок у овом случају, а за мене је она саучесник јер ништа није предузела да спречи свог сина у оваквом насилничком понашању, просветни радник, учитељица у једној основној школи, па се питам ко то нама васпитава децу по школама и којим моралним вредностима ова мала бића она може да научи, а та деца су на прагу живота, када то није успела ни са својим сином? - истиче Немања.
Немања и његова породица, покренули су петицију да се насилник казни и да добије адекватну казну прописану законом наше државе.
(Телеграф.рс)
БОНУС ВИДЕО:
