Ipak, šta je s nekim namirnicama koje već dugi niz godina tradicionalno koristimo u našoj ishrani, namirnice na kojima su odrasli naši roditelji, bake i deke poput svinjske masti, slanine i luka?
Mogu li i one naći svoje mesto u našoj ishrani i u kojoj količini?
Svinjska mast
Svinjska mast jedna je od onih kontroverznih namirnica oko koje se i dan danas diže prašina u smislu jesti ili zaobići. Iako se dugi niz godina smatrala lošom namirnicom, svinjska mast ima brojne benefite ako se koristi pravilno i umereno. Iako se u kontekstu svinjske masti uvek spominju zasićene masti i holesterol, svinjska mast ima oko 40 posto zasićenih masti, oko 50 posto mononezasićene masti (najviše oleinske i palmitoleinske) i oko 10 posto polinezasićenih masti (linolna, linolenska, arahidonska i DHA).
Svinjska mast bogata je vitaminima A, D i E, no osim toga, kao i sva ostala ulja i manoće sadrži i dosta kalorija zbog čega treba biti oprezan s korištenom količinom. Zapravo dnevni kalorijski unos iz masti ne bi trebao prelazati maksimalnih 30%.
Foto: Profimedia, printskrin Jutjbu/DOORS OF HEALTH
Osim što masnoće iz masti očigledno pomažu i u apsorpciji vitamina, svinjska mast sadrži holesterol koji se u telu pod uticajem UV zraka pretvara u vitamin D značajan za apsorpciju kalcijuma.
Pročitajte još
Svinjska mast idealna je za prženje i termičku obradu hrane jer pokazuje najveću otpornost pri visokim temperaturama. Odnosno ima visoku tačku dimljenja, zbog čega je jedno od najstabilnijih ulja za termičku obradu pri povišenim temperaturama.
Slanina
Masti u slanini su oko 50% mononezasićene, a veliki deo njih je oleinska kiselina, ona ista koja se nalazi i u maslinovom ulju. Preostala masnoća u slanini je 40% zasićena i 10% višestruko nezasićena, uz pristojnu količinu holesterola. Holesterol u prehrani bio je problem u prošlosti, ali danas znamo da unos Holesterola ima manje učinke na nivo holesterola u krvi.
Iako se i dalje veruje da visok unos zasićenih masnoća može povećati određene čimbenike rizika za bolesti srca, studije još uvek nisu nisu uspele dokazati nikakve konkretne veze između unosa zasićenih masti i bolesti srca.
Meso je očigledno izvor brojnih nutrijenata, pa tako i slanina. Osim proteina, u slanini možemo naći vitamine B skupine, selen, fosfor, gvožđe, cink itd. Još jedna stvar koju moramo imati na umu kod konzumacije slanine je činjenica da sarži dosta soli zbog čega oprezni s unosom moraju biti ljudi koji pate od visokog krvnog pritiska.
Foto: Profimedia
Kupujete li slaninu, pripazite na mogući dodatak nitrata i nitrita koji ako se podvrgnu visokoj temperaturi prelaze u kancerogeni nitrozamin. Zbog toga bi slaninu najbolje bilo jesti u prirodnom obliku, a izbegavati prženje na visokim temperaturama.
Na kraju, slanina je namirnica koja se ne jede u velikim količinama. Iako sadrži oko 400 kalorija na 100g i oko 40% od toga je masnoća, slanina je vrlo kvalitetna namirnica koja može itekakao naći mesto na tanjiru – ključ je naravno u umerenosti i pravilnom baratanju ovom namirnicom u kuhinji.
Luk
Luk je bogat hranjivim supstancama, ima malo kalorija, ali ima puno vitamina i minerala. Jedna srednja glavica luka ima samo 44 kalorije, ali donosi znatnu dozu vitamina, minerala i vlakana. Ovo povrće ima posebno visok sadržaj vitamina C, hranjive supstance koja su uključene u regulaciju imunološkog zdravlja, proizvodnju kolagena, obnovu tkiva i apsorpciju gvožđa. Vitamin C takođe deluje kao snažan antioksidans u vašem telu, štiteći ćelije od oštećenja uzrokovanih nestabilnim molekulama koje se nazivaju slobodni radikali.
Foto: Profimedia
Luk je takođe bogat vitaminima B skupine, uključujući folnu kiselinu i vitamin B6 — koji igraju ključnu ulogu u metabolizmu, proizvodnji crvenih krvnih zrnaca i funkciji živaca.
Na kraju, oni su dobar izvor kalijuma, minerala koji je zaslužan za normalnu staničnu funkciju, ravnotežu tečnosti, pravilna rad nervnog sastava , rad bubrega i kontrakciju mišića. Luk sadrži antioksidanse i spojeve koji se bore protiv upala, smanjuju trigliceride i nivo kolesterola – a sve to može smanjiti rizik od srčanih bolesti.
NJihova snažna protuupalna svojstva takođe mogu pomoći u smanjenju visokog krvnog pritiska i zaštiti od krvnih ugrušaka. Takođe je dokazano da luk smanjuje nivo holesterola. Zbog mnogih korisnih spojeva koji se nalaze u luku, njegova konzumacija može pomoći u smanjenju visokog šećera u krvi. Luk ima antibakterijska svojstva i potiče zdravlje probavnog sustava, što može poboljšati imunološku funkciju.
Dodavanje više luka vašoj prehrani jednostavan je način da poboljšate svoje celokupno zdravlje, piše ordinacija.hr.
BONUS VIDEO:
