Rad profesora Ser Ijana Vilmuta, na Roslin institutu u Edinburgu i prva životinja klonirana iz ćelije odraslog sisara postavili su temelje za istraživanje matičnih ćelija.
Ta tehnologija ima za cilj da izleči mnoge bolesti starenja omogućavajući telu da regeneriše oštećeno tkivo.
NJegovo nasleđe je stvaranje oblasti poznatog kao regenerativna medicina, koja ima ogroman potencijal da omogući većem broju ljudi da žive duže i zdravije.
Pročitajte još
Stvaranje Doli 1996. bilo je jedno od najvećih naučnih dostignuća 20. veka.
Profesor Vilmut je bio među vođama tima koji je koristio ćeliju iz mlečne žlezde mrtve odrasle ovce da stvori živu životinju koja je genetski identična donatoru.
Kako je to uradio
Proces je uključivao stavljanje DNK iz odrasle ćelije u prazne ovčije jajne ćelije. Istraživači su ga zatim stimulisali strujom i dodali hemikalije - što je imalo efekat podmlađivanja DNK odrasle osobe u embrion. To je potom usađeno u surogat ovcu dok nije došlo do termina za rađanje, piše BBC.
Postoje trenuci kada razvoj nauke predstavlja mnogo više od koraka napred u znanju. Povremeno menjaju sve. Gledanje Zemlje iz svemira i detonacije atomskih bombi iznad Hirošime i Nagasakija stvorile su velike kulturne promene u našem pogledu na sebe i svet oko nas. U to vreme, rođenje klonirane ovce Doli bilo je baš kao takav trenutak.
Doliin dolazak pre više od 25 godina izazvao je podjednako euforiju i anksioznost. Bilo je to neverovatno naučno dostignuće.
Kloniranje
Ali poruka da je Doli stvorena za razvoj novih medicinskih tretmana u početku je bila ugušena strahom da će ljudi biti sledeći koji će biti klonirani.
Bil Klinton, tadašnji predsednik SAD, odrazio je raspoloženje javnosti kada je, uz veliku pompu, brzo objavio zabranu eksperimenata kloniranja ljudi.
- Tehnologija ima potencijal da ugrozi svete porodične veze u samoj srži naših ideala i našeg društva - rekao je on.
Foto: Tanjug/AP
Ista tehnologija koja je stvorila Doli mogla bi se koristiti za uzgoj mozga i mišićnog tkiva koje bi se moglo transplantirati pacijentima.
Kada se prašina slegla oko vesti o Doli, profesor Vilmut je pokazao laboratoriju u kojoj je stvorena.
Rekao je da je njegov cilj da uzme ćeliju pacijenta koji boluje od, recimo, Parkinsonove bolesti, i vrati je u embrionalno stanje. Ali umesto da se dozvoli da se razvije u klon pacijenta, takozvana embrionalna matična ćelija mogla bi da se nagovori da postane nervne ćelije koje bi mogle zameniti oštećene delove njegovog mozga.
Upotreba ljudskog embrionalnog materijala bila je kontroverzna i tako je istraživanje takozvanog terapeutskog kloniranja bilo zabranjeno u mnogim zemljama, uključujući nekoliko država u SAD. Ali godinama nakon rođenja Doli, japanski istraživači su se nadovezali na rad profesora Vilmuta i pronašli način stvaranja ćelija koje su se ponašale na isti način kao embrionalne matične ćelije bez upotrebe kloniranja, nazvanih Indukovane pluripotentne matične ćelije (IPS).
Istraživači širom sveta uspeli su da uzgajaju širok spektar ćelija koristeći IPS. U toku je pažljiv rad kako bi se osiguralo da su ćelije bezbedne za upotrebu i da će biti efikasne pre nego što počnu klinička ispitivanja na pacijentima.
Gledajući unazad, Dolino rođenje nije bio trenutak promene paradigme za koji su se mnogi nadali i/ili bojali da je to u to vreme. Nije bilo kloniranih armija super vojnika ili voljenih osoba vraćenih iz mrtvih; niti je bilo dramatičnih čudesnih izlečenja, barem ne još.
Ali kreacija profesora Vilmuta, klonirana ovca Doli, ostaje naučna ikona, označavajući izuzetno naučno dostignuće istraživača u Roslinu. Tim je izazvao revoluciju u medicinskim istraživanjima koja će na kraju održati više nas zdravijima duže.
BONUS VIDEO:
MARAKEŠ NAKON RAZORNOG ZEMLJOTRESA: Više od 2000 poginulih
(BBC)
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
