Aleksić je rođen 1923. godine u selu Gornja Crnuća, kod Gornjeg Milanovca, od oca Velimira i majke Sinđe. U oktobru 1941. godine preživeo je masovno streljanje stanovništva u Kragujevcu. Po završenoj gimnaziji u Kragujevcu upisao je prava.
Bogata karijera
Glumom se amaterski bavio još od gimnazijskih dana. Od oslobođenja, pa do 1948. godine bio je član Narodnog pozorišta u Kragujevcu.
Autentičan pozorišni, filmski, estradni i radio i televizijski umetnik širokog dijapazona, kreator smešnoga protkanog setom, znao je da udahne život i u najneuverljivije tekstove.
Često prekoravan da bez mere rasipa svoj talent, Aleksić ipak dostiže sam vrhunac glumačkog stvaralaštva ne samo u Nušićevim, Gogoljevim i Molijerovim komadima već i u svojim estradnim poduhvatima, proklamirajući načelo: Igraj estradu kao najveću komediju.
Legenda smeha
Najveću popularnost stekao je u serijama pedesetih i šezdesetih godina 20. veka: "Veselo veče" (radio) i serije koje je režirao Radivoje Lola Đukić: "Servisna stanica", "Ogledalo građanina Pokornog", "Deset zapovesti"...,
Pročitajte još
O slavnom ocu
NJegov sin, Velibor Aleksić inače diplomirani inženjer pomorstva govorio je o svom ocu, i podsetio publiku svog oca kako na njegove velike uspehe, tako i na velike karakterne osobine koje je posedovao.
- Pamtim oca kao svako drugo dete. Bio je predan poslu. Više je vremena provodio u pozorištu nego u kući. Učio nas je da budemo vredni i pošteni. Da ne tražimo preko hleba pogače i da negujemo osnovne porodične vrednosti i moralne kodekse - rekao je Velibor za ikragujevac.com.
Kako je Velibor otkrio, Mija je voleo da pomaže mladim glumcima, a nije mu bilo strano ni da sam potraži pomoć.
- Većina kolega je volela da radi sa njim. Poštovao je i slušao starije glumce. Kako je rekao jednom prilikom, zanat je učio od Ajvaza, Joze Laurenčića, Milivoja Živanovića. Mlađima je puštao da, kako je on govorio, lepršaju... nije ih gušio.
- Međutim, on je imao svoj krug prijatelja. Mnogi od njih nisu bili vezani za javni život. Od poznatih javnih ličnosti, kućni prijatelji su bili Vasa Pantelić, Đokica Milaković, Lola Đukić, Cune Gojković, Goran Paskaljević, Feliks Pašić.. Sećam se da je Miki Manojlović dolazio kada je postavljen mislim "Kralj Lir" u Narodnom pozorištu da pita za neke finese.
- Za mene to nije nepoznato jer je i moj otac odlazio kod Joze Laurenčića po savet kada je u Jugoslovenskom dramskom igrao Pometa u "Dundu Maroju".
Miodrag Petrović Čkalja
Mija Aleksić i Čkalja su bili junaci bez premca jugoslovenske posleratne popularne kulture. Govorilo se: "Drug Tito, pa Mija i Čkalja", a šuškalo se da nisu u najboljim odnosima kad se ugase kamere.
- Da iskoristim priliku i možda mnogima demistifikujem... sa Čkaljom je bio više nego prijatelj, bez obzira što se privatno nisu družili... valjda im je bilo dosta što su po ceo dan bili zajedno na snimanjima - rekao je uz osmeh Velibor Aleksić za ikragujevac.com.
Nije glumio zvezdu
Na ekranu Mija je uvek bio nasmejan, a u privatnom životu nije glumio zvezdu.
- Bio je prizeman i normalan. Nije glumio život. Kako sam već rekao, veselio se, tugovao, ljutio, brinuo... bio je divan otac - istakao je Velibor.
Legenda domaćeg glumišta preminuo je 12. marta 1995. godine u 71. godini života.
(Kurir)