Алексић је рођен 1923. године у селу Горња Црнућа, код Горњег Милановца, од оца Велимира и мајке Синђе. У октобру 1941. године преживео је масовно стрељање становништва у Крагујевцу. По завршеној гимназији у Крагујевцу уписао је права.
Богата каријера
Глумом се аматерски бавио још од гимназијских дана. Од ослобођења, па до 1948. године био је члан Народног позоришта у Крагујевцу.
Аутентичан позоришни, филмски, естрадни и радио и телевизијски уметник широког дијапазона, креатор смешнога протканог сетом, знао је да удахне живот и у најнеуверљивије текстове.
Фото: Архива ТВ Новости/Танјуг/Сава Радовановић
Често прекораван да без мере расипа свој талент, Алексић ипак достиже сам врхунац глумачког стваралаштва не само у Нушићевим, Гогољевим и Молијеровим комадима већ и у својим естрадним подухватима, прокламирајући начело: Играј естраду као највећу комедију.
Легенда смеха
Највећу популарност стекао је у серијама педесетих и шездесетих година 20. века: "Весело вече" (радио) и серије које је режирао Радивоје Лола Ђукић: "Сервисна станица", "Огледало грађанина Покорног", "Десет заповести"...,
Прочитајте још
О славном оцу
Његов син, Велибор Алексић иначе дипломирани инжењер поморства говорио је о свом оцу, и подсетио публику свог оца како на његове велике успехе, тако и на велике карактерне особине које је поседовао.
- Памтим оца као свако друго дете. Био је предан послу. Више је времена проводио у позоришту него у кући. Учио нас је да будемо вредни и поштени. Да не тражимо преко хлеба погаче и да негујемо основне породичне вредности и моралне кодексе - рекао је Велибор за икрагујевац.цом.
Фото: РТС принтскрин
Како је Велибор открио, Мија је волео да помаже младим глумцима, а није му било страно ни да сам потражи помоћ.
- Већина колега је волела да ради са њим. Поштовао је и слушао старије глумце. Како је рекао једном приликом, занат је учио од Ајваза, Јозе Лауренчића, Миливоја Живановића. Млађима је пуштао да, како је он говорио, лепршају... није их гушио.
- Међутим, он је имао свој круг пријатеља. Многи од њих нису били везани за јавни живот. Од познатих јавних личности, кућни пријатељи су били Васа Пантелић, Ђокица Милаковић, Лола Ђукић, Цуне Гојковић, Горан Паскаљевић, Феликс Пашић.. Сећам се да је Мики Манојловић долазио када је постављен мислим "Краљ Лир" у Народном позоришту да пита за неке финесе.
Фото: Архив Новости
- За мене то није непознато јер је и мој отац одлазио код Јозе Лауренчића по савет када је у Југословенском драмском играо Помета у "Дунду Мароју".
Миодраг Петровић Чкаља
Мија Алексић и Чкаља су били јунаци без премца југословенске послератне популарне културе. Говорило се: "Друг Тито, па Мија и Чкаља", а шушкало се да нису у најбољим односима кад се угасе камере.
Фото: РТС принтскрин
- Да искористим прилику и можда многима демистификујем... са Чкаљом је био више него пријатељ, без обзира што се приватно нису дружили... ваљда им је било доста што су по цео дан били заједно на снимањима - рекао је уз осмех Велибор Алексић за икрагујевац.цом.
Није глумио звезду
На екрану Мија је увек био насмејан, а у приватном животу није глумио звезду.
- Био је приземан и нормалан. Није глумио живот. Како сам већ рекао, веселио се, туговао, љутио, бринуо... био је диван отац - истакао је Велибор.
Легенда домаћег глумишта преминуо је 12. марта 1995. године у 71. години живота.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
