Za seniorski tim "Želje" je zaigrao 1988. godine pod palicom Blagoja Bratića. Trećeg aprila te godine je na Grbavici odigrao prvi meč protiv Hajduka iz Splita i postigao je jedan gol u pobedi svog tima od 3-0.
Vihor rata je zahvatio Bosnu i Hercegovinu, a mladi Bogdanović je angažman potražio van granica bivše SFRJ. Stigla je ponuda iz Južne Koreje gde je zaigrao 1992. godine i brzo je postao zvezda Pohang Atomsa. Godine 1994. poneo je naslov najboljeg strelca lige, dok je dve godine kasnije bio najbolji asistent lige. Oba puta je bio izabran za među najboljih 11 igrača. Kasnije potpisuje za japanski DŽEF Junajted.
Odmah po potpisu dobija ponudu od slavnog Luja van Gala, tada menadžera Ajaksa i potpisuje sa njim, videvši to kao šansu za povratak u Evropu. Nije upoznao drugu stranu da je već potpisao za DŽEF pa se umešala i arbitraža UEFA-e.
Pročitajte još
Godine 1997. se konačno vraća na stari kontinent i potpisuje za Atletiko Madrid koji je tada vodio Radomir Antić. Debitovao je protiv Valjadolida kada je u pobedi svog tima od 5-0 postigao čak dva gola. Važio je za rezervistu, s obzirom da je konkurencija u napadu Atletika bila izuzetna, pa je prosleđen na pozajmicu u NAC Bredu.
Tokom leta 1998. godine je prešao u Verder iz Bremena, a debitovao je na gostovanju u Volfsburgu. NJegov tim je slavio, a on je postigao treći gol za svoj tim. Tu je poneo trofej Kupa Nemačke i Intertoto kup.
Posle Verdera je zaigrao za Bilefeld, a potom i za Al Vahdu iz UAE gde je i završio profesionalnu karijeru.
Zabeležio je tri nastupa za SR Jugoslaviju koju je vodio Slobodan Santrač. Dva gola je postigao na svom debitantskom nastupui protiv Gane i to kao izmena na poluvremenu. Poslednji nastup za reprezentaciju je imao protiv Južne Koreje.
BONUS VIDEO:
