U Evropi se, pa tako i u Srbiji, letnje računjanje vremena ove godine završava 29. oktobra.
To praktično znači da ćemo u noći između 28. i 29. oktobra, u 3 sata ujutro, naše časovnike pomeriti za jedan sat unazad, to jest na 2 sata.
Kako pomeranje sata utiče na ljudsko zdravlje?
Da li će nas sat vremena spavanja duže u nedelji 31. oktobra osvežiti ili poremetiti? Kad je reč o pomeranju sata, ovo pitanje je jedno od ključnih.
Pomeranje časovnika za jedan sat unapred/unazad nije pogodno za meteoropate i hronične bolesnike, ali ova praksa može da smeta i kompletno zdravim ljudima. Vreme generalno utiče na raspoloženje ljudi, pogotovo kada dođe jesen. Dan je kraći i popodneva su tmurna i hladna. Kada je manje Sunca, ljudi se osećaju razdražljivo, a pomeranjem sata dan još kraće traje, pa to sve ostavlja posledice po psihološka stanja ljudi.
Foto: Profimedia
Pročitajte još
Psiholozi ističu da svaki čovek ima neki svoj “unutrašnji sat”, odnosno svoj ritam i kada se on poremeti treba vremena da se vrati u prethodno stanje. Naš “unutrašnji sat” i naš organizam ne mogu da znaju spoljašnje promene (u ovom slučaju sezonsko pomeranje sata). Organizmu je potrebno vreme da se adaptira.
Uskoro nam se bliži prelazak na zimsko računanje vremena i svi su svesni da se tada dešava da mnogi (zaposleni) praktično ne vide dnevnu svetlost tokom dana.
Foto: Profimedia
To sve utiče negativno na našu psihu i bioritam, ali i na zdravlje, jer je Sunce važan izvor vitamina D.
Meteoropatama i hroničnim bolesnicima potrebne su bar dve nedelje da se vrate “u stanje normale” nakon vraćanja sata. Same promene godišnjih doba utiču na psihu, a kako neće pomeranje sata.
Promene raspoloženja, glavobolja, razdražljivost
Promene raspoloženja, bezvoljnost, razdražljivost i glavobolje su osnovne I neizbežne posledice sezonskog pomeranja sata.
Foto: Profimedia
Pojedini stručnjaci smatraju da ne vide svrhu pomeranja sata na zimsko i letnje računanje vremena. Psiholozi smatraju da svako treba da sluša svoj unutrašnji ritam i časovnik kada će se i kako buditi ujutro.
Opšte je poznato da ljudi generalno vikendom vole duže da spavaju i da odmaraju tim neradnim danima, jer znaju da ne m oraju da ustaju rano i odlaze na posao. LJudima treba oduška i sloboda da umeju sami da procene kada bi trebalo da se bude na svoje radne i neradne dane, piše "Prva".
BONUS VIDEO:
