У Европи се, па тако и у Србији, летње рачуњање времена ове године завршава 29. октобра.
То практично значи да ћемо у ноћи између 28. и 29. октобра, у 3 сата ујутро, наше часовнике померити за један сат уназад, то јест на 2 сата.
Како померање сата утиче на људско здравље?
Да ли ће нас сат времена спавања дуже у недељи 31. октобра освежити или пореметити? Кад је реч о померању сата, ово питање је једно од кључних.
Померање часовника за један сат унапред/уназад није погодно за метеоропате и хроничне болеснике, али ова пракса може да смета и комплетно здравим људима. Време генерално утиче на расположење људи, поготово када дође јесен. Дан је краћи и поподнева су тмурна и хладна. Када је мање Сунца, људи се осећају раздражљиво, а померањем сата дан још краће траје, па то све оставља последице по психолошка стања људи.
Фото: Профимедиа
Прочитајте још
Психолози истичу да сваки човек има неки свој “унутрашњи сат”, односно свој ритам и када се он поремети треба времена да се врати у претходно стање. Наш “унутрашњи сат” и наш организам не могу да знају спољашње промене (у овом случају сезонско померање сата). Организму је потребно време да се адаптира.
Ускоро нам се ближи прелазак на зимско рачунање времена и сви су свесни да се тада дешава да многи (запослени) практично не виде дневну светлост током дана.
Фото: Профимедиа
То све утиче негативно на нашу психу и биоритам, али и на здравље, јер је Сунце важан извор витамина Д.
Метеоропатама и хроничним болесницима потребне су бар две недеље да се врате “у стање нормале” након враћања сата. Саме промене годишњих доба утичу на психу, а како неће померање сата.
Промене расположења, главобоља, раздражљивост
Промене расположења, безвољност, раздражљивост и главобоље су основне И неизбежне последице сезонског померања сата.
Фото: Профимедиа
Поједини стручњаци сматрају да не виде сврху померања сата на зимско и летње рачунање времена. Психолози сматрају да свако треба да слуша свој унутрашњи ритам и часовник када ће се и како будити ујутро.
Опште је познато да људи генерално викендом воле дуже да спавају и да одмарају тим нерадним данима, јер знају да не м орају да устају рано и одлазе на посао. Људима треба одушка и слобода да умеју сами да процене када би требало да се буде на своје радне и нерадне дане, пише "Прва".
БОНУС ВИДЕО:
