Iznenadna i prerana smrt čuvenog glumca Žarka Lauševića (63) slomila je srca miliona fanova i brojnih kolega, što ne čudi s obzirom da je svojim talentom obeležio neke od najpopularnijih projekata u istoriji srpske i jugoslovenske kinematografije.
Nakon što je njegova supruga Anita Laušević, u ime porodice, objavila saopštenje da je glumac preminuo, mnoge poznate ličnosti, na prvom mestu njegove kolege, oprostile su se emotivnim porukama od obožavanog Lauša.
Foto: N. Skenderija
Među onima kojima će najteže pasti ove vesti svakako je njegova koleginica i prijateljica Merima Isaković, koja ga je uvek smatrala članom porodice.
- Tupčo. Moj divan prijatelj, pa i više: duša koja čedno dodiruje najtananiji deo bića u meni. Bili smo kao porodica iako krvlju nismo vezani. Za mene Tupčo. Za sav ostali svet Žarko Laušević - rekla je glumica svojevremeno u intervjuu za "Nedeljnik".
Prijateljstvo Merime Isaković i Žarka Lauševića
Merima Isaković i Žarko Laušević bili su velike zvezde stare Jugoslavije, a već na početku su se izdvojili velikim talentom i lepotom. Oboma im je predviđana velika karijera, doživeli su ogroman uspeh maltene preko noći, svojevremeno su igrali brata i sestru u predstavi "Staklena menažerija" 1991. godine, piše Glossy.
- Bilo je dovoljno da me LJiljana Todorović, rediteljka predstave, pita da li hoću da igram sa Lauševićem. Nisam u opšte pitala u kojoj predstavi. Odmah sam pristala. Žarko i ja smo dobri prijatelji još od Akademije, među nama je uvek postojao neki fluid - istakla je je Merima.
- Koliko mi je poznato, bila je to jedina predstava koja se igrala dva puta dnevno, ujutru i uveče... Publika nas je doživljavala kao dve osobe spojene u jedno isto biće.
Ipak, iako su mnogi navijali da se, žargonski rečeno, smuvaju, glumci su oduvek bili samo veliki prijatelji, a ljubav koju su gajili jedno prema drugom bila je bratsko-sestrinska.
U jednom intervjuu Merima je ispričala da nikada nisu bili ljubavnici i da su "imali mnogo prilika da to postanu da su to hteli, ali nisu".
Nažalost, i Merima i Žarko doživeli su užasne sudbine. Podsetimo, lepa Merima Isaković bila je popularna između 70-ih i 90-ih godina prošlog veka, a mnogi su je smatrali jednom od najlepših žena bivše Jugoslavije. Proslavila se ulogama u filmovima "LJubav i bijes" (1978) i "Jovana Lukina" (1979), i mnogim drugim.
Jeziva nesreća
U vreme kada je počeo da se prikazuje film "Neka druga žena", početkom osamdesetih, u kojem je tumačila glavnu ulogu sa Draganom Nikolićem, Merima Isaković je doživela tešku saobraćajnu nesreću. Zbog užasne povrede kičme prilikom sudara ostala je napokretna. Imala je samo 21. godinu.
- Od svog prvog filma imala sam dovoljno novca da kupim mali splav na Savi i fijat 126p, poznat kao peglica. Bili smo iza Palate Federacije, išla sam onim delom ulice gde sve tri trake idu u jednom smeru. Moj brat vozio je 50 na sat i bili smo u zelenom talasu. Prošli smo semafor i odjednom začuli škripu kočnica automobila koji je išao iz pravca hotela Jugoslavija. Krenuo je za nama i počeo svojim automobilom da gura moju peglicu na pešačko ostrvo. Videla sam po licu da je čovek pijan, bio je potpuno podbuo, a ja sam sedela na suvozačkom mestu tako da sam praktično bila rame uz rame s njim. Moj brat počeo je da se ljuti, a ja sam govorila: Pusti, stani... To je sve trajalo nekoliko sekundi, a onda se branik tih kola zakačio ušavši u naš blatobran.
- Naglo je zakočio da se okrene i da nas udari, ali peglica se od tog trzaja otkačila i počela da klizi, a onda i da se prevrće. Krovom je udarila u banderu i praktično se popela uz nju, a onda pala dole. S nama je bio i moj drug Nedim u vojničkoj uniformi, išli smo u Dom armije da tamo nešto recitujem, pošto je on sa kapetanom dogovorio odsustvo od tri dana ako me dovede. On je prilikom tog pada izleteo kroz ono malo zadnje staklo na peglici. Brat se okrenuo i pokušao nogom da izbije moja vrata kako bih i ja nekako izašla, međutim, sve se odigralo suviše brzo i meni se bandera praktično utisnula u sedište, a u njegovoj konstrukciji bila je jedna šipka koja je izbacila moj pršljen napolje. Kičma se razdvojila, otišla paralelno i istisnula moždinu. O trenutku buđenja već sam pričala. Kad sam otvorila oči, shvatila sam da, hvala bogu, imam noge i pomislila da će sve biti u redu. I uz sve to što sam prošla, od nemogućnosti kontrole fizioloških funkcija do sedenja i pravilnog disanja, jer je sve to bila posledica povrede, zaista nikad nisam bila depresivna - ispričala je jednom prilikom Merima detalje nesreće.
Žarko završava u zatvoru
Ni maestralni Žarko nije imao lak život. Oni koji su Žarka poznavali u vreme njegovih početaka ili su sarađivali sa njim kažu da je osvajao talentom. Svi su, kako su kasnije pričali, znali tada da je naša glumačka scena dobila novog, velikog glumca. Uživali su da rade sa njim i da ga gledaju na sceni.
Postao je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, filmski debi imao u "Progonu", a onda su se desile uloge Pavla Uvkovića u "Šmekeru" i Šilje u "Sivom domu". Žarko je već sa 26 godina postao zvezda. Miljenik publike. Šmeker i van platna.
A onda je došao taj 31. jul 1993. godine, kada je Laušević u jednom podgoričkom kafiću usmrtio dvojicu, a teško ranio jednog mladića i preko noći od velikog glumca postao ubica. U godinama koje su usledile sudilo se i pričalo svašta.
Foto: Arhiva Novosti
Dok je proces trajao, a i posle toga, sudilo se Žarku i van sudnice. Suđenje javnosti je išlo po liniji samoodbrana - ubistvo. Neki su žalili što je zaustavljena blistava glumačka karijera, a neki su govorili: "Zar je to važno kada su životi izgubljeni". Lauševića je 2011. pomilovao tadašnji predsednik Republike Srbije Boris Tadić, a 2012. mu je uručen srpski pasoš. Domaćem filmu vratio se 2015. ulogom u "Smrdljivoj bajci".
BONUS VIDEO:
