Изненадна и прерана смрт чувеног глумца Жарка Лаушевића (63) сломила је срца милиона фанова и бројних колега, што не чуди с обзиром да је својим талентом обележио неке од најпопуларнијих пројеката у историји српске и југословенске кинематографије.
Након што је његова супруга Анита Лаушевић, у име породице, објавила саопштење да је глумац преминуо, многе познате личности, на првом месту његове колеге, опростиле су се емотивним порукама од обожаваног Лауша.
Фото: Н. Скендерија
Међу онима којима ће најтеже пасти ове вести свакако је његова колегиница и пријатељица Мерима Исаковић, која га је увек сматрала чланом породице.
- Тупчо. Мој диван пријатељ, па и више: душа која чедно додирује најтананији део бића у мени. Били смо као породица иако крвљу нисмо везани. За мене Тупчо. За сав остали свет Жарко Лаушевић - рекла је глумица својевремено у интервјуу за "Недељник".
Пријатељство Мериме Исаковић и Жарка Лаушевића
Мерима Исаковић и Жарко Лаушевић били су велике звезде старе Југославије, а већ на почетку су се издвојили великим талентом и лепотом. Обома им је предвиђана велика каријера, доживели су огроман успех малтене преко ноћи, својевремено су играли брата и сестру у представи "Стаклена менажерија" 1991. године, пише Глоссy.
- Било је довољно да ме Љиљана Тодоровић, редитељка представе, пита да ли хоћу да играм са Лаушевићем. Нисам у опште питала у којој представи. Одмах сам пристала. Жарко и ја смо добри пријатељи још од Академије, међу нама је увек постојао неки флуид - истакла је је Мерима.
- Колико ми је познато, била је то једина представа која се играла два пута дневно, ујутру и увече... Публика нас је доживљавала као две особе спојене у једно исто биће.
Ипак, иако су многи навијали да се, жаргонски речено, смувају, глумци су одувек били само велики пријатељи, а љубав коју су гајили једно према другом била је братско-сестринска.
У једном интервјуу Мерима је испричала да никада нису били љубавници и да су "имали много прилика да то постану да су то хтели, али нису".
Нажалост, и Мерима и Жарко доживели су ужасне судбине. Подсетимо, лепа Мерима Исаковић била је популарна између 70-их и 90-их година прошлог века, а многи су је сматрали једном од најлепших жена бивше Југославије. Прославила се улогама у филмовима "Љубав и бијес" (1978) и "Јована Лукина" (1979), и многим другим.
Језива несрећа
У време када је почео да се приказује филм "Нека друга жена", почетком осамдесетих, у којем је тумачила главну улогу са Драганом Николићем, Мерима Исаковић је доживела тешку саобраћајну несрећу. Због ужасне повреде кичме приликом судара остала је напокретна. Имала је само 21. годину.
- Од свог првог филма имала сам довољно новца да купим мали сплав на Сави и фијат 126п, познат као пеглица. Били смо иза Палате Федерације, ишла сам оним делом улице где све три траке иду у једном смеру. Мој брат возио је 50 на сат и били смо у зеленом таласу. Прошли смо семафор и одједном зачули шкрипу кочница аутомобила који је ишао из правца хотела Југославија. Кренуо је за нама и почео својим аутомобилом да гура моју пеглицу на пешачко острво. Видела сам по лицу да је човек пијан, био је потпуно подбуо, а ја сам седела на сувозачком месту тако да сам практично била раме уз раме с њим. Мој брат почео је да се љути, а ја сам говорила: Пусти, стани... То је све трајало неколико секунди, а онда се браник тих кола закачио ушавши у наш блатобран.
- Нагло је закочио да се окрене и да нас удари, али пеглица се од тог трзаја откачила и почела да клизи, а онда и да се преврће. Кровом је ударила у бандеру и практично се попела уз њу, а онда пала доле. С нама је био и мој друг Недим у војничкој униформи, ишли смо у Дом армије да тамо нешто рецитујем, пошто је он са капетаном договорио одсуство од три дана ако ме доведе. Он је приликом тог пада излетео кроз оно мало задње стакло на пеглици. Брат се окренуо и покушао ногом да избије моја врата како бих и ја некако изашла, међутим, све се одиграло сувише брзо и мени се бандера практично утиснула у седиште, а у његовој конструкцији била је једна шипка која је избацила мој пршљен напоље. Кичма се раздвојила, отишла паралелно и истиснула мождину. О тренутку буђења већ сам причала. Кад сам отворила очи, схватила сам да, хвала богу, имам ноге и помислила да ће све бити у реду. И уз све то што сам прошла, од немогућности контроле физиолошких функција до седења и правилног дисања, јер је све то била последица повреде, заиста никад нисам била депресивна - испричала је једном приликом Мерима детаље несреће.
Жарко завршава у затвору
Ни маестрални Жарко није имао лак живот. Они који су Жарка познавали у време његових почетака или су сарађивали са њим кажу да је освајао талентом. Сви су, како су касније причали, знали тада да је наша глумачка сцена добила новог, великог глумца. Уживали су да раде са њим и да га гледају на сцени.
Постао је члан Југословенског драмског позоришта, филмски деби имао у "Прогону", а онда су се десиле улоге Павла Увковића у "Шмекеру" и Шиље у "Сивом дому". Жарко је већ са 26 година постао звезда. Миљеник публике. Шмекер и ван платна.
А онда је дошао тај 31. јул 1993. године, када је Лаушевић у једном подгоричком кафићу усмртио двојицу, а тешко ранио једног младића и преко ноћи од великог глумца постао убица. У годинама које су уследиле судило се и причало свашта.
Фото: Архива Новости
Док је процес трајао, а и после тога, судило се Жарку и ван суднице. Суђење јавности је ишло по линији самоодбрана - убиство. Неки су жалили што је заустављена блистава глумачка каријера, а неки су говорили: "Зар је то важно када су животи изгубљени". Лаушевића је 2011. помиловао тадашњи председник Републике Србије Борис Тадић, а 2012. му је уручен српски пасош. Домаћем филму вратио се 2015. улогом у "Смрдљивој бајци".
БОНУС ВИДЕО:
