MEDALJAMA OPRAVDALA POVERENJE: Jelenin san je Evroliga

Sport u Srbiji je bogat brojnim mladim sportskim talentima koji igraju za svoju zemlju svim srcem i ponose se njome. Jedna od njih je i mlada košarkašica Jelena Grujić koja je od malih nogu pokazivala interesovanje za šah, balet, fudbal, košarku i još neke aktivnosti. Nikada nije odustala iako su sportisti iako je put jednog uspešnog sportiste vrlo trnovit, ne prašta užitke koje mogu da imaju mladi iz drugih profesija. Imala je priliku da upozna i Novaka Đokovića, ali i jednu od najboljih košarkaških imena sa ženske liste, Anu Dabović. Osim njih, upoznala je i Raziju Mujanović, nekadašnju jugoslovensku čuvenu košarkašicu.

Iako ima tek 18. godina, Grujićeva hrabro korača do svog velikog sna, a to je put ka Evroligi u jednom od klubova, rekla je ona u intervjuu za Nportal.

Igra u ženskom košarkaškom klubu u Mariboru u kom su njena dostignuća neverovatna. Posle mesec dana treniranja je dobila za najbolju igračicu na turniru mini basketa 2016. godine u Staroj Pazovi.

Šta se zahteva od mladih sportista, koliko je težak taj put?

-Od mladih sportista se zahteva dosta odricanja (druženja, izlaženja…) i disciplina, koju bi svaki sportista morao da ima, kako bi uspeo da uskladi svoje obaveze sa treninzima. Naravno, taj put je težak, i samo najuporniji ostaju.

Da li je postojao momenat kada si želela da odustaneš od košarke?

-Ne, nikada nisam ni pomislila na tako nešto, jer se sve barijere i problemi, mogu prevazići, samo je pitanje da li dovoljno veruješ i radiš na tome. Odustajanje nikada nije opcija.

U kom periodu si osetila ljubav prema sportu?

-LJubav prema sportu sam osetila od malih nogu, dok sam se dodavala napolju sa mamom loptom. Prvo sam hvatala loptu rukama, a posle šutirala. Naravno, ta ljubav je bila sve veća, a samim tim sam vreme provodila napolju, sa drugarima i igrali smo se loptom, fudbala, košarke.

Koje si sve sportove trenirala? Šta te motiviše i zbog čega?

-Vrlo rano sam počela plivanje da treniram, sa pet godina sam krenula i još pet trenirala. Sa šest godina sam išla na gimnastiku, koju sam uporedo sa plivanjem još godinu ipo dana trenirala. Sa sedam sam krenula na fudbal, koji sam još narednih osam godina trenirala. Oprobala sam se i u baletu, pohađala sam godinu ipo osnovnu baletsku školu, koju sam na kraju trećeg razreda upisala. Četvrti razred mi je bio pomalo i naporan, jer sam svaki dan išla u baletsku školu, a drugi trenig dnevno ponedeljkom, sredom i petkom, sam imala košarku, dok sam utorkom i četvrtkom išla na fudbal. Subotom sam se trudila da idem na utakmice iz oba sporta. I zbog ogormnog opterećenja, i dužeg treniranja fudbala, odustala sam od košarke. Tu godinu sam imala priliku da mi trener bude Milan Dabović, i čast da sa 11 godina igram za prvi tim. Tu su me zezali, i govorili time ćeš se jednog dana pohvaliti. Okrenula sam se ipak fudbalu, i posle okupljanja devojčica iz svih regiona, po kiši odigranih utakmica u "Kući Fudbala", u Staroj Pazovi, uočila sam koliko je košarka elegantniji sport. Pored toga, čak i šah i odbojku sam probala,koju sam zbog loma ruke nakon mesec dana prestala da treniram, vozila sam skejtbord, mauntinbord, skijala, dok bicikli i rolere podrazumevam.
Kao malu me je motivisalo druženje na takmičenjima, medalje koje sam osvojila iz sportova. Želja mi je da napredujem svakim danom, a dan danas vizija, ambicija i vera mi pomažu da utabam stazu koja vodi ka uspehu.

Reci nam nešto o svojim uspesima van Srbije?

-Ja sam trenutno u Mariboru, i došla sam prošle godine. Prošle sezone smo osvojili prvo mesto na međunardnom turniru u Sarajevu sa uzrastom do 18 godina, i u juniorskoj ligi Slovenije smo osvojili četvrto mesto.

Kakav je osećaj igrati za klub u Mariboru?

-Osećaj je veoma lep, kad te neko prihvati raširenih ruku i sa velikom ljubavlju, kao što su moje saigračice mene u Mariboru.

-Gde sebe vidiš za deset godina?

Ne mogu sada reći tačno, ali sa sigurnošću mogu reći da se vidim u nekom klubu u Euroligi.

Kada bi igrala, za koga bi igrala "Partizan", "Crvena zvezda", "Radnički"?

-Što se tiče klubova u Srbiji, za sada se ne bih vraćala, jer u ovom momentu nema sredstava za podsticanje, razvijanje mladih, i ulaganje u njihov napredak. Generalo principom kupovine stranih igračica, mlade i talentovane košarkašice nemaju priliku da se dokažu, a time gube i motivaciju.